Sadašnje stanje pokazuje da su nam pune mesare, ali prazne staje i obori. To je veoma opasno i kritično, jer su mesare jedino pune posle bojkota seljaka i pokolja stoke ili uvoza zamrznutog mesa iz EU.
Stoke je sve manje u oborima i stajama, a stočarstvo kao što je bilo na nivou Prvog svetskog rata. Po tonama mesa i broju goveda. Srbija je od izvoznika mesa postala zavisna od uvoza! A, da je stanje loše više ne može da se prikaže kao dobro ni kroz veliki broj statističkih brojki i anliza. To se priznalo i u Privrednoj komori Srbije, na kojoj se, na kraju 2022. godine otvoreno govorilo o najvećoj krizi u stočarstvu Srbije. Na teško stanje u ovim oblastima ukazuju i zvanične brojke o proizvodnji, preradi potrošnji stočarskih proizvoda u Srbiji.
Sekretar Odbora Udruženja za stočarsvo i preradu stočarskih proizvoda DVM Nenad Budimović, ukazao je na činjenice da stočarstvo u Srbiji u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje učestvuje samo sa 28,1 odsto (biljna proizvodnja učestvuje sa 71,9 odsto).
To je krakteristika najnerazvijinijih zemalja, kada je stočarstvo ispod 60 odsto učešća u agrarnoj proizvodnji. I pored povoljnih uslova za stočarstvo u Srbiji, zvanični statistički podaci, na višedecenijskom nivou, pokazuju kontuiran trend pada broja životinja. Samo neznantno je uvećan za 0,6 odsto broj ovaca i živine za 0,7 odsto.
Prema pregledu APR-a o aktivnim privrednim subjektima na teritoriji Srbije, ukupan broj privrednih društava i preduzetnika, koji se bave uzgojem goveda, muznih grla, svinja i živine je 580, što čini učešće od 17,2 odsto u odnosu na ukupan broj aktivnih poljoprivrednih gazdinstava, naglašava Budimović.
Najbolji primeri neadekvatnog, odnosno lošeg vođenja agro politike su za stočarstvo i ruralni razvoj! Svedoci smo i opšteg pokolja stoke, pre svega, goveda i svinja. Pune su mesare ali prazne staje i obori. Kako će biti sutra? Ništa dobro neće biti ako se ovako bude radilo, najavaljeni je pred kraj 2022. godine u Privrednoj komori Srbije. Zbog neadekvatne agroekonomske politike, poklali smo goveda i svinje za priplod.
Stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo samo sa 28,1 odsto odsto što je na nivou nerazvijenih zemalja sveta. A, poljoprivreda Srbije u BDP zemlje donosi od osam do 10 odtost prihoda. Toliko bi trebalo da joj se vraća kroz agrarni budzet, i to se već nekoliko decenija obećava onima koji se bave proizvodnjom hrane. Ali, sad je zakonski ispod polovine toga. Međutim, nema vlasti kojia je poštovala ta obećanja i postojeći zakon.
,,Broj stoke je na istorijskom minimumu, a to znači pre početka Prvog svetskog rata. Nema mesa pa se uvozi, nema mleka pa se uvozi, a u Srbiji je 500.000 ljudi svaki dan gladno, a uskoro će im se pridružiti po statistici još oko 1,5 miliona žitelja Srbije. Gase se farme pa je bez posla ostalo oko 150.000 ljudi. Stoka je poklana jer se neisplati toviti gubitke. Najbolji primer je da danas u Srbiji postoji samo 130.000 krmača za priplod, dok je pre jedne decenije bilo blizu 1,2 miliona grla.Trebale su da služe za reprodukciju, ali su završile u klanicama. Sad ih moramo uvoziti. A, sa intenzivnim uvozom tova, da bi se vratili bar na nekadašnji minimalni broj grla za to, potrebno je deceniju i po vremena’’, navodi Mile Davidović, ugledni zadrugar i stočar sa juga Srbije.
Dakle, zahvaljujući lošim merama i njihovom sprovođenju Srbija je od izvoznika postala uvoznik ovog mesa. Tako je, prema podacima RZS, u 2021. godini je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za više od 100 miliona dolara! Prethodnih godina i za mnogo više. Stočarstvo je danas na najnižim granama. Stanje se poredi sa vremenom pre Prvog svetskog rata!
Ljudi iz prakse kažu da u oborima imamo manje od dva miliona svinja. U stajama je manje od 500.000 goveda ( od toga je tek oko 200.000 krava mlekulja) zatim oko 1,7 miliona ovaca, pa 191.280 koza, 26 miliona pilića, više od milion košnica za pčele (ali u njima nema meda) 14.000 konja, 1.000 magaraca…
Uvoz GMO mesa
To znači, da smo 2022. godine godine uvezli oko 22.000 tona kontrolisanog i mesa za preradu. Te svinje od kojih potiče ovo meso, ponajviše su iz Španije. Hranjene su sa GM proizvodima! To znači da mi trošimo GMO hranu u Srbiji pored svih zabrana proizvodnje i potrošnje. Ali, takva proizvodnja je jeftinija od one u Srbiji čak za 40 odsto, re;eno je u PKS na krajju 2022. godine. Pored tog mesa u toku 2022. godine do prek kraj 2022. Godine je i uvezebno oko 35.000 tona zamrznutog svinjskog mesa!
Trenutno raspoloživi resursi proizvodnje u Srbiji ne pokrivaju domaće potrebe, a kako bi se smanjila potrebe za uvozom zamrznutog mesa i prerađevina, do momenta samodovoljnosti neophodna je pravovremena sistemska pomoć države za uvoz živih prasadi težine do 50 kilograma za potrebe daljeg tova, kako bi se odgajivačima obezbedio kontinuitet rada (kojih je lane uvezeno oko 300.000 komada).
Da ne bi postojao negativan uticaj na domaću proizvodnjju sam uvoz svežeg i zamrznutog svinjskog mesa potrebno je kontrolisano realizovati, ističe stočar iz okoline Sremske Mitrovice Zlatan Đurić.
Od strane nadležne veterinarske inspekcijske službe potrebna je potpuna kontrola uvoznog zamrznutog svinjskog mesa kako bi kao sirovina bilo iskorišćeno za proizvodnju mesnih prerađevina.
Kvalitetna kontrola treba da doprinese – smanjenju uvoza gotovih proizvoda od mesa. Naravno, ako bi poveli svoju proizvodnju i da nam ne budu prazni obori kao što su sada. Jer, Srem je nekada imao najviše svinnja u Jugosalviji, a sad je to sve svedeno samo na lične potrebe.
Mirko Novaković, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije ističe: Uslovi poslovanja u oblasti uzgoja svinja nisu isti u odnosu na evropske uzgajivače. Jer, naši objekti se mnogo razlikuju od evropskih farmi, a dok je naša ishrana svinja skuplja čak za 40 odsto.
Skuplji je uzgoj svinja u Srbiji zbog upotrebe hraniva koja ne sadrže GMO, dok je prema raspoloživim informacijama ishrana svinja u EU bazirana od 92 do 100 odsto GM hranivima. Po uzoru na evropsku praksu, predlaže se za naše uslove da bi bilo rešenje za smanjenje uvoza da se u maloprodajnim objektima obavezno naznači na etiketi mesa iz uvoza i zemlja iz koje je poreklo.
Rast uvoza mesa
Analiza RZS pokazuje da je za deset meseci 2022. godine u Srbiju uvezeno čak 39,2 odsto više svežeg i zamrznutog goveđeg mesa nego u istom periodu prethodne 2021. godine. Taj uvoz je iznosio 2.008 tona i njegova vrednost je bila 11,06 miliona evra. Za isti period je ostvaren i rast izvoza od 35,5 odsto i njegova vrednost iznosi 17,6 miliona evra.
Ako se pogleda uvoz svinjskog mesa u Srbiju za deset meseci 2022. godine, vidi se da je porastao čak za 72,4 odsto i iznosio je 35.368 tona. Za taj uvoz je potrošeno 88,7 miliona evra. Za isti taj period imali smo pad izvoza za 39,5 odsto i njegova vrednost je bila samo 2,1 miliona evra.
Ovo je strašno za svinjarsku zemlju kao što je Srbija u kojoj je recimo, 1984. godine bilo više od pet miliona svinja, a sad je u oborima manje od dva miliona grla.
Ovo posebno brine ako se zna da je daleke 1866. godine Srbija na 1.000 stanovnika imala čak 1.300 svinja, a SAD u isto to vreme samo 800 do 900. Dakle, bili smo daleko razvijeniji od njih, kada je ova proizvodnja u pitanju. Ovo sad što se proizvodi je rezultat loše, nakaradne ekonomske politike koja se vodi u zemlji. Dokaz je i da će poljoprivreda najmanje još jednu još jednu deceniju čekati da postane strateška grana! Jer, tako su najavili oni koji o tome odlučuju.
O lošem radu i politici koja se vodi u ovoj oblasti govore i podaci da je u 2022. godini u zemlju uvezeno čak 2.916 tona klasičnih mesnih proizvoda za šta je potrošeno 18,6 miliona evra. Istovremeno izvezeno je z342 tone što je donelo ,,bogatstvo u zemlju“ od samo dva miliona evra! Svemu tome treba dodati da je u 2022. godini iz uvoza u zemlju stiglo 10.635 tona kobasica što je plaćeno 25,2 miliona evra. Za isto to vreme svetu smo i prodali 7.020 tona naših kobasica u vrednosti od 24,2 milion evra.
Posmatrajuću sve ovo onima koji vode agroekonomsku politiku preostaje jedino da se vratimo u prošlost. Da vide podatke kako se to nekada radilo, od tova do vlasništva prerađivačke indsutrije, i prodaje. Dakle, da se ugledaju na svoje pretke iz vremena od pre četiri ili pet decenija kada je svega ovog bilo u izobilju u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji. Dakle, da rade kako su to činili njihovi preci. Jedino tako mogu da produže svoju vladavinu, kao i da obezbedi budućnost svojim naslednicima, da ih ne bi kasnije prozivali za njihov loš rad i kako su sve uništili u zemlji!
Autor: Branislav Gulan, agroanalitičar, novinar, publicista
(objavljeno uz saglasnost autora. Originalni tekst na makroekonomija.org)
