Malčiranje u organskoj proizvodnji i baštovanstvu ima važno mesto. Međutim, pored niza prednosti, ima i nekoliko mana, a od posebne važnosti je kako se primenjuje.
U poljoprivredi i baštovanstvu, malčiranje je praksa ostavljanja ostataka useva ili drugih organskih materijala na površini zemlje radi očuvanja zemljišta i vode i održavanja povoljnog i stabilnog okruženja za rast biljaka. Takođe, mogu da se koriste i sintetički materijali, poput posebno kreirane folije za ovu svrhu, takozvane malč folije.
Dobre strane malčiranja
Malčiranje se koristi od 1930-ih godina za modifikovanje poljoprivrednog zemljišta i urbanih krajolika. Ovaj proces ima niz prednosti. Poznato je da malčiranje reguliše temperaturu zemlje, sprečava gubitak vode u zemljištu isparavanjem, inhibira (sprečava) klijanje korova i potiskuje njegov rast.
Nadalje, mačiranje može da zaštiti tlo od erozije i da spreči njegovo zbijanje uzrokovano vetrom, vodom i njihovim kretanjima. Konačno, malč može da poboljša proizvodnju useva time što poboljšava kvalitet zemjišta i povećanjem bioloških aktivnosti tla, odnosno povećanjem broja gljivica i bakterija u zemljištu, te poboljšanjem hemisjkih i fizičkih osobina zemlje.
Dobar malč može da spreči oštećenje biljaka od mraza, a takođe može da pomogne u regulaciji drenaže u vašim cvetnim gredicama i povrtnjacima. Malčiranje voćnjaka je prirodna zaštita od korova i ishrana voćnjaka.
Međutim, sve biljke ne reaguju dobro na malčiranje, posebno trajnice koje preferiraju kameni tip tla kao što je, na primer, lavanda. Biljke poput nje mogu da budu potpuno ugušene organskim malčevima od lišća ili nečeg drugog, jer im ometa proces fotosinteze.
Zato je jako važno prvo istražiti na koji način biljke koje gajite reaguju na malč.
Vrste malča
Kao što je spomenuto, postoje dve vrste malča – organski i sintetički. Iako oba imaju svojih prednosti, mogu da imaju i negativne efekte.
Organski malč
U organske malčeve spada kora od drveta. Ona može da se isecka i usitni. Kora od bora, kedra i čempesa spada u uobičajene vrste malča, jer predstavlja nusproizvode proizvodnje papira.
Listovi – opadaju u jesen i mogu u zemljište da dodaju fosfor, azot i kalijum. Isto tako mogu i da zaguše biljke ako se nepravilno koriste, a lišće od nekih biljaka ne bi trebalo da se stavlja kao malč, kao što je lišće oraha.
Pokošena trava – još jedan besplatan malč, ali često mora da se nanosi dosta gusto kako bi imalo koristi. Preporuka je da sloj sa pokošenom travom bude oko 5-6 cm.
Iglice četinara – nanose se da bi se zemlja zakiselila, ako je previše alkalna ili ako je reč o biljkama koje vole kiselo zemljište.
Komadići drveta, piljevina, karton – koriste se kao malč, samo ako nisu tretirani. Međutim, u praksi je to teško utvrditi.
Slama – odličan malč. Postaje crna tokom razgradnje, pa nekim baštovanima nije izbor zbog estetike.
Neorganski malčevi
Obojeni drveni malč – njegova popularnost raste, a prave se od komadića drveta koji se boje u atraktivne boje, te bašta izgleda privlačna za oko. Međutim, hemikalije koje se koriste za pravljenje ovih boja mogu da prodru u zemlju i da oštete korenje biljaka.
Crna malč folija – ona je odlična za potpuno suzbijanje korova, ali može zemlju da ugreje i učini je vrućom i suvom, a ako se ne skine na vreme može negativno da utiče na važne mikrobe u zemlji.
Geotekstilna tkanina – ona se uglavnom koristi na jako lošem zemljištu koje nije namenjeno za obradu. Površina se prekrije platnima, na njih se stavi kompost i druge vrste plodne zemlje i može da se kreira povrtnjak, bašta ili neka urbana cvetna površina.
Kao neorganski malč još se koristi kamen, šljunak, lomljena cigla…
Nedostaci malčiranja
Iako nesumljivo postoje prednosti u korišćenju malča u pravim okolnostima, neiskusni baštovani mogu da naškode biljkama koje pokušavaju da zaštite.
Glavni nedostatak malčiranja, posebno sa drvenim komadićima je što može da predstavlja sklonište za štetne insekte i puževe. Ali, isto tako može da bude sklonište i dobrim insektima.
Neorganski malčevi napravljeni od kamena ili šljunka mogu da povećaju temperaturu iznad i ispod sloja malča i da uzrokuju alkalizaciju tla, što kao rezultat može da ima povrede stabljika biljaka.
Kada se malč stavi pre nego što su biljke isklijale, to može da bude potencijalni problem, ako ste ga gusto postavili. Budući da svi malčevi blokiraju sunčevu svetlost da dođe do zemlje, to može da bude štetno za proces klijanja nekih biljaka.
Vodite računa šta koristiti kao malč. Iglice četinara zakiseljavaju zemljište, listovi od oraha ispuštaju hidrojuglon. Hemikalija hidrojuglon koja inače nije otrovna,u dodiru sa kiseonikom oksidira u visokotoksični juglon – organsku materiju koja predstavlja prirodni herbicid i ne prija većini biljaka.
Malč nikada ne treba stavljati tik uz biljke, već ga treba malo odmaknuti.
Takođe, treba voditi računa da postoji prostor između biljaka koji možete da okopate. Okopavanje je najbolja praksa da se malo razbije tlo, što pomaže protoku vode i vazduha do korena biljaka.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
