Malčiranje voćaka je savršen i prirodan način da se voćnjak zaštiti od korova, ali i nahrani. Kako se to radi, koje podloge su bogate hranljivim materijama, a koje najjeftinije?
Malč je naziv za bilo koji materijal koji se koristi za prekrivanje zemlje. Uzgajivači malčiraju svoje voćnjake, kako sa prirodnim materijalima poput komadića drveta ili komposta, tako i sa veštačkim poput šljunka, odnosno plastičnih zastirača, kao što su agro-tekstil ili malč folije. Mi ćemo se u članku baviti samo prirodnim materijalima.
Prednosti malčiranja voćaka
Malčiranje voćaka pruža niz prednosti, a dve su osnovne. Prva je ta, da malč sprečava korove da nesmetano bujaju, a druga da pomaže zadržavanju vlage u zemlji i boljem hidriranju drveća.
Osim toga, malč može da pruži drveću mnogo više. Mnoge vrste malča mogu da dodaju zemlji organsku materiju i doprinesu đubrenju zemljišta. Zatim, malč prekrivači imaju sposobnost da izoluju koren drveća tako da u zoni korenovog sistema leti bude hladnije a zimi toplije.
Neki, pak, privlače korisne mikroorganizme iz zemljišta i pospešuju zdravlje drveća, dok drugi deluju odbijajuće na štetočine koje mogu ugroziti stabla voćaka. Postoje i takvi prekrivači za zemljište koji imaju sposobnost da ojačaju imuni sistem drveća i pospeše njegovu otpornost na štetočine i bolesti.
Prednosti malčiranja važne su za voćke, ali i ukrasno drveće. Ipak, voćke, pored toga što, kao i ostalo drveće, čiste vazduh, stabilizuju zemljišta, sprečavaju njegovu eroziju, snižava temperaturu vazduha – proizvode i plodove. Zato je od posebne važnosti odabrati malč koji ovoj vrsti drveća najviše odgovara i pospešuje njegovo zdravlje, kao i razvoj plodova.
Malč za voćke bogat hranljivim materijama
Kompost, kao materijal za malčiranje u malim količinama, u sebi sadrži sva tri makroelementa (azot, fosfor, kalijum), neophodna za rast drveća. Ako sa nekoliko santimetara komposta malčirate vaša stabla voćaka u proleće, to će sa jedne strane doprineti izolaciji korenovog sistema, a sa druge sprečiti rast korova i i obezbediti đubrivo zemljištu za narednih nekoliko meseci.
Kompost možete sami da napravite od pokošene trave, suvog lišća, piljevine, kartona, zemlje, ostataka biljne hrane.
Pileći stajnjak, takođe, može biti od koristi (uglavnom primenjuju ljudi koji imaju manji broj voćaka). Međutim, za razliku od komposta, ova vrsta materijala za malčiranje, osim azota u značajnijoj količini, fosfor i kalijum sadrži tek u tragovima. Ipak, sa upotrebom pilećeg stajnjaka treba biti obazriv, jer apliciran u svežem stanju može spržiti koren drveta a sadrži i izvesne patogene koji su otrovni za čoveka. Samo prethodno kompostiran, odnosno zgoreli stajnjak je bezbedan.
Malč za veće voćnjake
Ukoliko se sadi manji broj stabala voćaka, tada korišćenje komposta ili nekog sličnog materijala neće predstavljati krupnu stavku u ukupnim troškovima investicije. Međutim, šta u situaciji ako se podiže voćnak od nekoliko stotina stabala?
Tada malčiranje postaje skupo. Istraživači su, imajući ovo na umu, eksperimentisali sa materijalima za pokrivanje zemljišta i pronašli prihvatljivu opciju u vidu slame.
Slama, iako najčešće korišćena kao pokrivka za jagode, zbog toga što sprečava dodir ploda sa zemljom, zadržava vlagu i štiti korenov sistem od ekstremnih hladnoća ili vrućina, pokazala se kao korisna i za malčiranje voćaka. Iako nije bogata nutrijentima kao kompost, slama će se postepeno ipak razgraditi i obezbediti kakvu takvu prihranu za vaše voćke.
Međutim, problem sa slamom nastaje ukoliko ona nosi sa sobom i seme pokošene kulture kao i seme korova. Idealno bi bilo da slama potiče od pokošene kulture (najčešće lucerka) pre nego što je ova proizvela seme. Ukoliko se to učini prekasno, može se desiti da vaš malč proizvodi više korova, nego što štiti od njih. Malč od slame, takođe, može lako privući poljske miševe i ostale glodare koji je koriste kao prirodni zaklon a skloni su i grickanju kore drveća. Zato stabla voćki uvek treba zaštiti oblogama ili preparatima koji odbijaju štetočine i divljač.
Kako malčirati voćke
Za početak, potrebno je ukloniti travu i korov ispod čitavog obima krošnje, jer se u toj zoni nalaze koreni koji hrane stablo. Zatim, sledi posipanje malča i stvaranje kruga od pokrivke ispod krošnje drveta. Ipak, malč ne treba posuti skroz uz deblo, već odvojiti od njega nekih 20-ak santimetara, kako ne bi predstavljao tačku sa koje će štetočine lakše dospeti na stablo.
Takođe, sloj malča koji se postavlja ne treba da bude predebeo, najviše 10-15 cm. U suprotnom postaje pretežak i može lišiti korenov sistem snabdevanja kiseonikom što dalje dovodi do truljenja korena, gljivičnih infekcija i td.
Kao zaključak, može se reći da što se bolje upozna voćka koja se gaji i briga koja joj je potrebna, to će i odabir malča biti lakši.
