Bašta BEZ KOPANJA – prednosti, mane i kako se pravi

0
1628
malciranje basta malc
Foto: Wikimedia / Gandydancer

Iako praksa uzgoja biljnih kultura bez mehaničke obrade zemljišta (takozvane bašte bez kopanja) nije nova, malo je poznato šta nam ona sve donosi. Hajde da vidimo koje su prednosti i mane ove metode, kao i kako se izvodi.

Adama Maganic 1120x180

Koncept uzgoja biljnih kultura bez mehaničke obrade tla postoji već nekoliko decenija, ali su istraživanja uglavnom bila fokusirana na ratarske kulture, poput pšenice i kukuruza. Nema mnogo istraživanja o proizvodnji povrća ili voća na ovaj način, ali do nekih zaključaka se došlo empirijskim putem.

Jedan od stručnjaka je Charles Dowding, čije je ime postalo sinonim za baštovanstvo bez kopanja. On je zagovornik ove metode od kada je prvi put počeo da uzgaja povrće 1981. godine. Veći deo svoje karijere je posvetio podučavanju drugih o ovoj metodi, putem pisane reči (knjiga), a postoji i Youtube kanal.

Web baner Sekator Bayer 1120x180 V01

Mehanička obrada zemlje i struktura zemljišta

Koncept baštovanstva bez kopanja počiva na stanovištu da se ne narušava struktura tla i da se ne uništavaju putevi kroz koje prolaze vazduh i voda kroz zemlju. Svaki put kada freza preseče zemlju, struktura tla se remeti, što može da uzrokuje zbijanje zemljišta, stvaranja površinske kore i povećanje erozije tla (posebno ako je reč o terenu sa nagibom).

Narušavanjem strukture zemljišta ometaju se mikroorganizmi i drugi stanovnici koji žive u gornjih nekoliko centimetara zemlje, a koji su od suštinskog značaja za zdravlje zemljišta i biljaka. To su mikrobi, od kojih neki imaju i simbiotski odnos sa biljkama, odnosno, skupljaju se oko korena, hrane se organskim materijama i luče hranljive materije koje hrane biljke. Tu su i materije koje deluju kao lepak i vezuju čestice tla u veće agregate koji drže pore u tlu otvorenim. Veći organizmi, poput kišnih glista, takođe, rade na stvaranju prostora za pore u zemljištu.

galenika Plavo ulje 1120x180

Obrada zemljišta i korov

Seme korova, od kojih neko može da bude „uspavano“ u tlu i po nekoliko godina, prevrtanjem zemlje izbija na površinu, započinje klijanje i to postaje problem. Veliki broj baštovana koji ne praktikuju kopanje zemljišta, već ga zastiru slojem komposta i malča, ostavljaju takva semena korova na svom mestu, a suzbijaju svaki korov koji niče.

PROČITAJTE I...  Malčiranje voćaka: Prirodna zaštita od korova i ishrana voćnjaka

Bašta bez kopanja nije bez mana i ima svoje nedostatke. Na primer, na proleće malč usporava zagrevanje zemlje, biljke uglavnom moraju da se gaje iz rasada, ali prednosti su daleko veće i nadmašuju nedostatke.

Adama Forapro 1120x180

Sve navedeno ne znači da mehanička obrada zemljišta nema svoje mesto u baštovanstvu. Naprotiv. Ona ima posebno mesto u formiranju novih površina za uzgoj biljaka, a koje imaju zbijeno i glinovito tlo ili zemlju sa malo organske materije.

Kako se priprema bašta bez kopanja

Leje sa povrćem i cvetni rubovi se prave tako što se zemlja prekriva organskom materijom, kao što je, na primer, baštenski kompost. Biljke se uzgajaju direktno u ovom sloju organske materije. Leje mogu da se naprave u bilo koje doba godine, ali kraj februara-početak marta bi bilo najbolje vreme.

BioPlug 728x90px

Za započinjanje od nule, na prostoru gde postoji trava ili korov, potrebno je položiti na odabranu površinu dvostruki sloj kartona. Kartonske ploče se preklapaju kako bi se sprečilo da korov probije kroz rupe.  Na karton se nanosi debeo sloj komposta (10-15 cm).

PROČITAJTE I...  Malčiranje: Različite vrste malča, prednosti i mane

Zahtevniji, ali svakako bolji način je da se prave slojevi od različitih organskih materijala. Slažu se slojevi po sledećem redosledu:
1. Ako pravite leju na vrhu zemlje, idete direktno na sloj 2. Ako kreirate leju na travi treba staviti stajnjak i kreč. Ako pravite leju na tvdoj površini stavljaju se prvo grančice.
2. Stavlja se materijal koji blokira svetlo, poput novina ili kartona.
3. Organski otpad ili kompost.
4. Mešavina stajnjaka i komposta ili samo stajnjak.
5. Slama.
6. Stajnjak ili mešavina stajnjak/kompost.
7. Slama.

Ukoliko leje pravite kasnije, pred početak sadnje, karton treba prvo navlažiti.
Nakon što su postavljeni svi slojevi, naprave se male rupe, dubine oko 10 cm u gornjem sloju slame i napune se kompostom. Zatim se u rupe posade sadnice.

Pokrivenost tla je veoma važna

Pokrivenost tla je jako važna u konceptu „bez obrade zemljišta“. Baštovani to mogu da postignu korišćenjem pokrovnih useva i malča. Materijali za malčiranje mogu da uključuju slamu, osušeno lišće, pokošenu travu… Redovno dodavanje malča će da zaštiti zemlju od kiše i vetrova koji mogu da budu uzrok eroziji tla. U rano proleće, malč može da se ukloni, kako bi sunčeva svetlost zagrejala zemlju, pa se može vratiti.

PROČITAJTE I...  Koji je najbolji MALČ ZA PARADAJZ?

Pokrovni usevi mogu da predstavljaju izazov za baštovane, pa se, uglavnom, izbegavaju. Ovde mora da se vodi računa da se pokose na vreme, odnosno u proleće nakon cvetanja, a pre nego što naprave seme i postanu korov. Potrebno je odabrati vrste koje može da uništi niska temperatura ili košenje, a ne da se napravi problem i da moraju da se upotrebljavaju herbicidi kako bi se uklonili. Korenje pokrovnih useva može da se ostavi u zemlji. Ono će se razgraditi i obezbediti hranu za mikroorganizme, dok se pokošeni nadzemni delovi mogu koristiti kao malč.

Izvor: Oregon State University, Extension service; Country living

Prethodni tekstPo novom pravilniku pravo na subvencije i u slučaju smrti nosioca gazdinstva
Sledeći tekstISPLATIVOST proizvodnje JAGODA u PLASTENICIMA

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime