Poljoprivrednu proizvodnju Josipa Mamužića iz Ljutova, ne moramo posebno predstvaljati, jer je u svetu organske proizvodnje ovo gazdinstvo svima dobro poznato. Naša ekipa ga je obišla na samom startu nove poljoprivredne sezone, kako bismo videli šta je to novo što je pripremio za ovu godinu. Biće tu novina, te osim standardnog povrtarskog dela čiji najveći udeo zauzima paprika, ove godine na uštrb žitarica, Josip je uveo i tri nove biljne vrste, a to su: lan, nana i neven.
“Tržište je otvoreno, te uvozni lobi uvozi mnoge vrste žitarica iz drugih zemalja u kojima su subvencije za organsku poljoprivredu daleko veće od naših. Mi jednostavno ne možemo da im pariramo sa cenama.” – kaže Josip.
Sam početak marta je, međutim naš domaćin je već prinuđen da zaliva. To od samog starta sezone, povećava troškove proizvodnje. Kao energent troši struju koju plaća kao industrijsku, što čini značajnu stavku u njegovoj proizvodnji.
“Pre nekoliko dana smo posejali lan, a kiša nije pala. Zato smo prinuđeni da zalivamo. Kako bi lan što pre krenuo, kako bi bio veći i jači od korova. Lan se seje veoma plitko, zato je važno da nikne na vreme, da ga korovi ne bi nadvladali.”
LEGUMINOZE VEOMA VAŽNE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI
I ova pšenica je zalivana, te u odnosu na parcele koje smo imali priliku da vidimo u ataru, pšenica je već u fazi bokorenja. Ono što je u organskoj proizvodnji veoma važno, pa i u konvencionalnoj, jeste poštovanje plodoreda. Osim toga, leguminoze zauzimaju više od 30% proizvodnje kod našeg domaćina. A evo zašto su one tako važne.
“Svake godine oko 35% zauzimaju leguminoze, kako bi se zemljište prirodnim putem regenerisalo, obogatilo azotom. Nedostatak azota se jedino prirodnim putem može nadomestiti.” – naglašava Josip.
Na parceli na kojoj je sada pšenica, prošle godine je bila semenska salata. Godina je bila kišna, te nije bila dobro za salatu, pa je dosta zelene mase ostalo na njivi. To je izmalčirano i zaorano, kaže Josip. Na taj način je obezbeđen dobar deo hraniva.
“Pšenica je posejana u agroroku. Pošto je tada bila jaka suša, odmah smo je i zalili. Dali smo joj oko 20 litara po metru kvadratnom. Tako da je nikla već za 10-ak dana.”
Bilo je godina kada je rod pšenice bio i 6 tona. U proseku je to oko 4 tone po hektaru, kaže Josip. Upravo na sam rod pšenice koja se proizvodi po zakonima organske proizvodnje, najviše utiče plodored, ističe naš domaćin.
Na gazdinstvu Mamužić zastupljena je čitava paleta biljaka. Međutim, Josip će i ove godine primat dati proizvodnji industrijske paprike. Uskoro će krenuti sa proizvodnjom rasada. Organska paprika je veoma tražena roba, a pozitivno je i to što ima dugogodišnjeg zagarantovanog kupca. Nije lako u ovom segmentu povrtarstva, jer organska proizvodnja zahteva daleko više radne snage. Proizvođači će biti prinuđeni da u godinama koje dolaze obezbede sebi specijalizovane poljoprivredne mašine, koje će nadomestiti nedostatak radne snage.
