Već skoro 40 godina, tačnije 37, prva subota u martu rezervisana je za Sajam pčelara Vojvodine. I ove godine veliki broj proizvođača meda okupio se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Sve sa ciljem kako bi dopunili svoje znanje i kako bi se pred sam početak informisali o novostima u toj grani poljoprivrede.
Govoreći o motivima za ovogodišnje okupljanje pčelara, Radomir Vlačo predsednik saveza pčelaraskih organizacija Vojvodine koji je i organizator tog skupa, rekao je da je to svakako edukacija i unapređenje domaćeg pčelarstva. On je istakao da je pozitivno to što postoji tendencija rasta broja pčelara. Posebno mladih ljudi koji se interesuju za pčelarstvo.
‚‚Posećenost jeste velika. Mi u Vojvodini imamo preko 5 000 evidentiranih pčelara. 5 200 gazdinstava i 291 000 evidantiranih košnica. Postoji tendencija rasta. Broj košnica se povećava. Imamo i dosta mladih ljudi koji se upuštaju u pčelarstvo. Mnogima je to i osnovni prihod, odnosno pčelarstvo im postaje zanimanje.‚‚ – istakao je Radomir Vlačo.
Izvoz veći nego proteklih godina
Jedna od važnih tema ovogodišnjeg sajma bilo je tržište. Odnosno, kako plasman meda podići na viši nivo kako na domaćm tako i na ino tržištu. Kada je reč o izvozu, prošle godine je izvezeno oko 3 000 tona meda. To je daleko više u odnosu na neke prethodne godine, rekao je profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Branislav Vlahović. On je istakao da se domaći med izvozio u preko 20 zemalja. Najviše u Italiju, zatim u Norvešku, dok manji deo izvozimo u susedne zemlje Crnu Goru i Makedoniju.
‚‚Pozitivna činjenica jeste da naša izvozna cena, cena meda iz Srbije, je veća od svetske izvozne cene. Naravno, to je sve u korelaciji sa odličnim kvalitetom našeg meda.‚‚ – ističe Vlahović.
San 40 godina star
Kada pominjemo plasman domaćeg meda, pogon koji se gradi u Rači, mogao bi rešiti dosta problema kada je prodaja u pitanju. Građevinski radovi biće gotovi za par meseci. Onda sledi opremanje za koje nedostaje još novca. I to će biti rešeno, kaže predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović. On je istakao da je reč o ideji staroj 40 godina i da se konačno nazire početak rada pogona. Pčelari će imati bankarsku garanciju za predat med. Više neće morati da brinu o tome da li će im ono što su predali biti i plaćeno, dodaje Živadinović.
‚‚Svake sezone pčelari Srbije, zavisno od godine, paše, cene meda gube od milion do tri miliona evra godišnje na razlici u ceni. Naš pogon će plasirati med praktično bez provizije, tj. bez zarade. Jedini profit kji će se ostvarivati, biće onaj koji je potreban da pokrije troškove rada pogona. Naša glavna ideja je da sam rad pogona bude potpuno javan, da svi dokumenti budu javni. Svaki pčelar može da zna gde je njegov med otišao i po kojoj ceni.‚‚ – objašnjava Živadinović
Domaći pčelari su se i prošle godine borili protiv takozvanog ‚‚lažnog‚‚ meda. Iako smatraju da se na tržištu medom može zvati samo proizvod dobijen prirodnim putem, te bi bilo značajno podvući razliku koja će biti jasna i samim kupcima.
Med sa geografskim poreklom
Domaće tržište je dosta loše iako se na njemu mogu dostići daleko bolje cene za kilogram meda. Akcenat bi se apsolutno mogao staviti na geografsko poreklo. Upravo su to, kroz razne uredbe, uradii pčelari iz Hrvatske, koji su bili gosti ovogodišnjeg Sajma. Izborili su se i za to da ako je reč o mešavini meda iz nekoliko zemalja, na tegli bude istaknuto čijeg meda u tegli ima najviše. Na taj način kupac može da odluči čiji će med da jede.
‚‚Mi, kao Hrvatski pčelari savez, težimo da što veći broj i količinu našeg meda, koji je kvalitetan kao i vaš, pojedu naši građani. Kada bismo digli potrošnju svakodnevnu naših građana, mi ne bismo imali potrebe za izvozim.‚‚ – navodi Stanko Čuljak iz Hrvatskog pčelarskog saveza.
Značajne teme 37. Sajma pčelara Vojvodine, bile su i bolesti pčela. Svi prisutni su imali priliku da čuju koje su to novine u vezi sa Varoom, kao i koje su to nove ekonomski značajne bolesti savremenog pčelarstva. Ove teme zaslužuju daleko više pažnje, te ćemo se njima opširnije baviti u buduće.
