Organska proizvodnja u Bajmoku

0
74
Agrosaveti - Organska proizvodnja u Bajmoku 01

Antal Cindel iz Bajmoka se uz konvencionalnu bavi i organskom poljoprivredom. Kaže da na sedam hektara gaji speltu, soju, beli kukuruz i bundevu Golicu, a za deo po organskim principima odlučio se pre svega zbog porodice i obezbeđivanja zdrastveno bezbedne hrane za sopstvenu ishranu.

Agrosaveti - Adama - Pyrinex-Super-1068x172

Agrosaveti - Organska proizvodnja u Bajmoku 02

„Ovim se bavim pre svega zbog zdrave hrane, jer je pre svega mi koristimo. Ne prskamo biljke, ne koristimo veštačko đubrivo samo stajsko i humus. Prvenstveno zbog svoje porodice i sebe ne koristim hemiju, pesticide, herbicide, a ne zbog zakona ili sertifikata“ – rekao je Antal Cindel, organski proizvođač iz Bajmoka.

Komplikovan proces sertifikacije

Antal kaže da godinama ne kupuje semenski materijal, već da sam ostavlja seme za sopstvenu organsku proizvodnju. Obezbeđene su i dovoljne količine stajnjaka, jer na salašu na kojem porodica Cindel i živi gaje svinje i ovce. No veliki problem mu predstavlja proces sertifikacije i kaže da mu je oko toga uvek potrebna pomoć.

Adama - Najlepsa je moja njiva

„Potrebno je više papira, nego što neko stvarno gleda da li je to stvarno organsko, a to mi se ne sviđa. Pomoć mi je uvek neophodna kada je reč o papirologiji, a mnogi to i ne razumeju, jer je i komplikovano“ – kaže  Antal Cindel.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja organske blitve i spanaća u plastenicima

Agrosaveti - Organska proizvodnja u Bajmoku 03

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine donelo je tri pravilnika kojima se propisuju različite mere podsticaja u organskoj poljoprivredi. Iznosi pojedinih mera uvećane su za četiri godine i to do 70% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Međutim naš sagovornik kaže da tih 70% zvuči ali kada se shvati na šta se taj procenat odnosi to je zanemarljivo povećanje.

Nedostatak tržišta i niske cene glavni problemi

„Pre svega je niska cena organskih proizvoda, država ne stoji iza nas. Ovo malo što dobijemo kažu da je 40%, ali na 2.000 dinara to je veoma malo. Takođe isti procenat možemo da dobijemo i na đubrivo, ali opet to je suviše malo, jer đubrivo ne koristimo, a ukoliko bi i uzimali to su sve male, zanemarljive količine“.

„Sledeći problem je što nemamo tržište jer niko neće to da kupuje, bez obzira što napomenete da je to organski proizvod, ljude to ne interesuje već  traže šta je jeftinije. Količine su suviše male da se razmišlja o nekom izvozu. Mogući korak napred bio bi udruživanje, ali i tu svako ima svoju cenu, različitu robu, tako da je i to problem“ – ističe Antal Cindel.

PROČITAJTE I...  Promet roba na produktnoj berzi od 1. do 5. oktobra 2018.

Na gazdinstvu Cindel se već devet godina  bave organskom poljoprivredom, a kako naš sagovornik kaže na samim počecima su subvencije bile veće i znalo se šta se radi. Od ostalih pogodnosti koje država omogućava poljoprivrednicima, Cindel koristi za nabavku priključnih mašina i unapređenje proizvodnje, ali to nije vezano za organsku poljoprivredu.

Agrosaveti - Organska proizvodnja u Bajmoku 04

„Kada smo počinjali sa organskom poljoprivredom dobijali smo mnogo veća sredstva po hektaru, na primer bilo je oko 30.000 dinara, dok je sada oko 3.000 dinara. Razlika je velika. Posebnih subvencija za organsku poljoprivredu nema, sve je to i za konvencionalnu“ – napominje  Antal Cindel.

Nedostatak udruživanja prepreka izvozu

Kao najveće probleme Antal Cindel iz Bajmoka izdvaja nedovoljno razvijeno tržište i nedostatak udruživanja. Kako bi se postigle količine za izvoz organskih proizvoda potrebno je udruživanje organskih proizvođača, ali ne bilo kakvo udruživanje već bi ti proizvođači morali da povedu računa i proizvode iste sorte određene poljoprivredne kulture, kako bi obezbedili dovoljne količine da bi se taj izvoz isplatio. Za one koji se još nisu odvažili da se bave organskom pojoprivredom naš sagovornik ima savet.

PROČITAJTE I...  Marketing organskih proizvoda

„Trebalo bi svi da pokušaju da se bave organskom proizvodnjom, onda bi verovatno i pitanje tržišta bilo drugačije. Ovde u okolini Subotice imam nekoliko kolega koji se bavi takođe organskom poljoprivredom i već svako od nas ima neko svoje malo tržište“ – rekao je  Antal Cindel

Antal Cindel na svojim njivama sa speltom sorte Nirvana postiže prinose od 700-800 kg po jutru, a dalje je prerađuje u brašno. Kaže da ima svoje tržište za količinu koju proizvede, ali da bi širenje proizvodnje po organskim principima zahtevalo uređenije tržište i više cene.

Dekalb-banner-UR-728x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime