Organska proizvodnja u Srbiji – stanje i mogućnosti

0
2621
Agrosaveti - povrce

Mnogima nije poznato da termin organska poljoprivreda nije novijeg datuma, već da on datira iz ’40-ih godina prošlog veka. Benefiti proizvodnje bez hemikalija prepoznati su pre više od sedam decenija, a 21. vek doneo je ekspanziju organske proizvodnje, verovatno kao odgovor na sve veću upotrebu veštačkih preparata u poljoprivredi, radi ubrzane proizvodnje.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Od 2000. godine do danas, površine organske proizvodnje povećale su se za čak pet puta, a o tome kakvi se sve potencijali kriju u organskoj poljoprivredi i gde je naše mesto u njoj, razgovarali smo sa Goranom Jaćimovićem, profesorom posebnog ratarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Profesor Jaćimović kaže kako se u poslednjih nekoliko godina na globalnom nivou organsko tržište sve više povećava, pa tako i u Srbiji.

Organska proizvodnja u Srbiji svoje početke je imala početkom ’90-ih godina prošlog veka, a prve zakonske regulative usvojene su 2004. godine.

Adama Sultan 1120x180

„Površine su u početku bile vrlo male, zanemarljive, na malim porodičnim gazdinstvima, da bi danas imali oko 15 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom“, kaže profesor Jaćimović. Livade i pašnjaci zauzimaju oko 2000 hektara, a ostatak čine obradive površine.

PROČITAJTE I...  Povrtarstvo na hidroponiji: Prinos 55kg paradajza po jednom kvadratu!

Srbija treba da iskoristi potencijalna tržišta za izvoz

Potencijali ovih površina u Srbiji su veliki, a kako kaže profesor Jaćimović, najveći potencijal je u nezagađenom zemljištu i nezagađenoj sredini:

Aneri Galenika 1120x185px

„Ovi potencijali se odnose prvenstveno na izvoz u države gde je velika potražnja za organskim proizvodima. To su države koje imaju i veliku sopstvenu proizvodnju, ali manjak organskih proizvoda. Pre svega to su Nemačka, Austrija, Italija, Belgija i Holandija, koje su naša potencijalna tržišta“, kaže profesor Jaćimović i ističe da je najveća potražnja za našim voćem, a posebno malinama. Povrće nije toliko atraktivno jer ga nema u većim količinama i sezonskog je karaktera, ali se izvoze manje količine šargarepe, paradajza i krompira.

Kada je u pitanju sama ogranizacija proizvodnje, postoje dva tipa proizvođača – individualni organski proizvođači i veći specijalizovani proizvođači. Kako pojedinačni proizvođači nemaju velike šanse za samostalni uspeh na tržištu, udruživanja su neminovna što im donosi pre svega sigurnost i mogućnost dobijanja podsticaja od strane države.

PROČITAJTE I...  Spisak aktuelnih konkursa za podsticaje (subvencije) u poljoprivredi do kraja 2022.

U poslednjih nekoliko godina država izdvaja velike sume za podsticaje u organskoj proizvodnji, koje su i do 40% veće nego u konvencionalnoj proizvodnji, pa je to samo jedan od razloga što se sve više gazdinstava odlučuje na ovaj način proizvodnje. Potencijala i beneficija je mnogo, te možemo očekivati samo još veću ekspanziju organske poljoprivrede u državi, ali i regionu.

Prethodni tekstRusija povećava proizvodnju voća na Severnom Kavkazu
Sledeći tekstVinska tradicija u selu Rogljevo

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime