Jabuke iz Tavankuta na moskovskim trpezama
Niska cena, otežan plasman i reeksport – muke su domaćih voćara sa kojima se, poslednjih nekoliko godina bore kao Don Kihot protiv vetrenjača. Neki od njih na severu Bačke, odustajali su. Drugi su se, pak, uhvatili u koštac sa tim problemima i iznalaze brojne načine da opstanu u žestokoj tržišnoj utakmici.
Naš domaćin, Željko Nimčević iz sela Tavankut nedaleko od Subotice, kaže da se proteklih decenija bavljenja voćarskom proizvodnjom „potkovao“ znanjem i iskustvom, a pošto je po prirodi veliki borac i vrlo uporan, nije odustajao. Prisećajući se svojih početaka, kaže da su rane devedesete za tadašnje voćare – početnike bile „zlatne“ godine i da je to bio jedan od glavnih motiva da podigne svoje zasade jabuka.
Ključ uspeha – pravilan odabir sortimenta i agrotehničke mere
Znanje su prvenstveno, kako u šali navodi Željko, „krali“ od tadašnjih veterana u proizvodnji jabuka. Fleksibilnost i ekspresna prilagodljivost nametnutim okolnostima postali su deo njihove svakodnevice. Nimčević ističe da se moralo voditi računa o brojnim parametrima prilikom započinjanja proizvodnje. Jedan od njih je pravilan odabir sortimenta. Najdominantnija sorta koja se gaji na subotičko-horgoškoj peščari, jeste ajdared ali su u tom rangu i zlatni delišes, greni smit, jonagold kao i novije sorte poput pink lejdija, fudžija.
Od svih agrotehničkih mera, analiza kvaliteta zemljišta prva je na listi, ističe Nimčević i savetuje i druge proizvođače na tu meru kako bi im prinosi bili neuporedivo veći. Hemijska zaštita neophodna je, kaže on, do pred samu berbu u septembru. Baš kao i navodnjavanje konstantno „žednog“ peskovitog zemljišta. Tamošnji voćari, objašnjava Željko, kombinuju različite načine zalivanja, od mikrorasprskivača, preko tifona i kišnih krila do „kap po kap“ sistema.
Problemi sa kojima se suočava
Ni njihov kraj se, kaže, ne razlikuje kada je reč o pronalaženju adekvatne radne snage u sezoni berbe. I nije to jedini problem sa kojim se suočavaju poslednjih godina. Kako kaže, jabučari, za razliku od malinara, neće blokirati puteve ali razloga za nezadovoljstvo imaju. Prepušteni često i surovoj tržišnoj utakmici, dodaje naš sagovornik, opterećeni su i problemima kao što su otežan plasman i reeksport robe ali i skučeno tržište.
Veći deo Evrope je zbog hiperprodukcije jabuka prezasićen tim voćem te su prinuđeni da je prodaju ruskim kupcima koji priznaju samo prvoklasnu robu, a cena je daleko od vrhunske. Ni zadruge više ne ostvaruju svoje misije kao što je to bilo u vreme kada je on osnovao lokalnu zadrugu „Voćko“ sa kojom više ne sarađuje.
Sličnog je stava i kada su u pitanju podsticajne mere države. Dobro je što postoje ali, kako nezadovoljno dodaje, većina voćara, zbog lošijeg ekonomskog stanja, nije u prilici da ih koristi, tim pre što država kasni sa njihovom isplatom.
Naš domaćin dodaje da ove godine sigurno neće aplicirati za podsticajna sredstva države a da mu je 2019. godina rezervisana za obnavljanje i modernizaciju plantaže, sa mladim zasadima jabuka, protivgradnom mrežom, zalivnim i antimraz sistemima.
Opširnije pogledati u prilogu.
