Vinska tradicija u selu Rogljevo

0
2260
Agrosaveti - Proizvodnja Vina U Selu Rogljevo 03

Nadomak Negotina, tek 20km od njega nalazi se selo Rogljevo. Ono što ovo i okolna sela prepričavaju sa generacije na generaciju je nekada fascinantna vinogradarska proizvodnja i vreme od 1860. godine kada su grožđe i vino iz ovih krajeva odlazili put Francuske i cele Srbije, a između dva svetska rata, njima se snabdevala cela Jugoslavija.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Naš domaćin, Živojin Petković vinogradar i podrumar iz Rogljeva kaže da je nekada svaka porodica mogla jako lepo da živi zahvaljujući vinogradima:

„Porodica ne samo da je mogla da živi, nego je svake godine mogla da obnavlja (vinograde) italijanskom sitnom mehanizacijom za obradu vinograda. Tradicija je bila takva, to su bili uskoredni vinogradi. Ljudi posle rata, kada su prodavali vino u Sloveniji, samo svrate do Trsta u Italiji i onda su dolazili za Negotinsku krajinu puni vagoni opreme“, kaže Živojin.

Adama Sultan 1120x180

Timočki je kraj nekada imao 8000 hektara pod vinovom lozom. Od toliko zemlje mogle su živeti sve porodice iz vinogradarskih sela poput Rogljeva, zatim Smedovca, Rajca, Tamnića i Crnomasnice. A danas se za opstanak bori oko 2000 hektara ovog kraja.

PROČITAJTE I...  Fruška gora kao vojvođanska Toskana

„To je ta velika naša muka… Zemljište je tu, sunce je tu, tradicija je tu, ali nema ljudi i nema vinograda. Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su uradili popise, i naše selo je imalo skoro 300 hektara pod vinogradima“, priča naš domaćin i kaže kako danas Rogljevo raspolaže sa samo 40 hektara vinograda.

pylon galenika jan 023

Naš domaćin sa svojom porodicom, ćerkom i zetom, rešen je da ne odustane od tradicije ovog kraja. Na oko 10 hektara imaju 20 vinograda. Tokom godina kažu, kako je ovaj kraj pogodan za skoro sve vrste vinove loze, probali su mnoge. Ali na kraju, ono što ostaje prepoznatljivo i jedinstveno, jesu stare autohtone sorte Timočkog kraja.

Godinama već, vinarija i podrum Živojina Pekovića nadaleko je poznata po zaista tradicionalnim i kvalitetnim vinima i rakijama. A sve polazi od dobre zemlje i odabira pravih sorti za proizvodnju. I takva je i proizvodnja, tradicionalna.

KWS banner 728x90

Jedina prava – srpska Ružica

Baš na ovom domaćinstvu se na primer, među retkima, još uvek može pronaći i prava srpska Ružica:

PROČITAJTE I...  Zelenom rezidbom do boljeg kvaliteta grožđa

„Prava srpska, ne roze. Nije to ružica od jedne vrste grožđa, nego od sedam-osam vrsta grožđa. Kao što je i bilo pre u starom srpskom domaćinstvu, kad domaćin obere grožđe, on nikada nije mogao da dobije čisto belo ili crno vino, nego ružičasto“, kaže nam Živojin.

Vinograda ima dosta jer kako naš domaćin kaže, još su preci to tako izračunali da, što više rascepkanih vinograda, to bolji rod, bez obzira kakva godina bila. Jer jedan deo će uvek dobro proći. Tako je bilo i ove sušne godine u ovom Timočkom kraju. Kod belih sorti skoro neosetni gubitak, ali kod crnih dosta veći.

Ako se osvrnete iz Vojvodine, Šumadije, Beograda ili nekog drugog kraja Srbije, činiće vam se da je Rogljevo daleko mesto. Ali za ovakav kraj, koji se nalazi pod zaštitom spomenika kulture prvog stepena, sa ovakvim geografskim položajem, klimom i vinogradima koji se ne daju, zaista ništa nije daleko. Ne odustaje se od tradicionalnih berbi grožđa i slava vinu, okupljanja i druženja, bez obzira u koji se kraj sveta meštani ovog sela otisnuli. I ono što je provereno tačno, vina i rakije iz ovog kraja, još uvek najbolje priče pričaju, ma gde se uputila.

PROČITAJTE I...  Berba grožđa i proizvodnja vina u Banatskom Karlovcu

Prethodni tekstOrganska proizvodnja u Srbiji – stanje i mogućnosti
Sledeći tekstOrganska proizvodnja – pravi posao za porodicu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime