Za organsku proizvodnju voća, uz sve one obavezne smernice koje propisuje organska proizvodnja, važno je jako dobro izabrati koje voće će se uzgajati. Važno je birati vrste i sorte dobro adaptirane na uslove lokalne sredine i one koje su otpornije na bolesti.
Posetili smo dva gazdinstva, koji se nalaze u Futogu pored Novog Sada i porazgovarali sa Milenkom Dolovcem i Natašom Sabo, o tome na koji način oni uzgajaju svoje organsko voće. Oba proizvođača su iz konvencionalnog načina proizvodnje prešli na organski, a sve više se orjentišu na proizvodnju organskog voća.
Za male proizvođaće nema mesta u konvencionalnom voćarstvu
„Mali proizvođač nema šta da traži u konvencionalnoj proizvodnji. Ne može da kupi novu mehanizaciju a kamoli nove površine na kojima bi sve to mogao da organizuje bolje i profesionalnije. Ja sam ušao u status organskih proizvođača prošle godine. Sa voćem sam u trećoj godini konverzije. Najveća zastupljenost je voćna, na hektar i preko hektara sa tendencijom širenja. Tu najviše imam krušaka, nekih šest sorti. Planiram još podizati voćnjak, na preostala dva hektara, možda i više. Dalji planovi su ka preradi voća u sokove, marmelade, džemove i nešto što može da produži vek našem organskom proizvodu“ – objašnjava Milenko Dolovac, organski proizvođač voća i povrća iz Futoga.
Na imanju Nataše Sabo, ukupna proizvodnja je na pola hektara, tačnije 56 ari. Uz voće koja je primarna proizvodnja, uzgajaju i neke sorte ranog povrća.
Zaštita kultura zadaje najviše muka
Najviše muke futoškim voćarima zadaje zaštita kultura koje uzgajaju. Posao bi im znatno bio olakšan kada bi i kod nas bila dozvoljena sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji koja se u EU koriste.
„Svoje biljke najbolje možemo da štitimo onim što raste oko nas. Tako je naše glavno zaštitno sredstvo kopriva, hajdučka trava, pomalo i kamilica, hoću-neću. Neven se sadi međuredno za zaštitu. Imamo pčele koje nam poboljšavaju kvalitet voća. Fizički malčujemo zemlju, okopavamo, praktički štitimo svoj usev onim što nam je dostupno i besplatno“ – navodi Nataša Sabo, organski proizvođač voća i povrća iz Futoga.
Milenko Dolovac kaže – „Iako postoje u EU pregršt dobrih fungicida, dobrih sredstava za zaštitu, nama to nije dozvoljeno. Mi smo tu ograničeni na nešto što se zove Nimovo ulje, nešto kao što je sumpor, kreč itd. To jeste dobro, ali to ima neka svoja druga ograničenja, koja nama stvaraju problem u proizvodnji.“
„Mikrobiloška đubriva, koja su tek skoro došla na listu dozvoljenih sredstava, nisu dovoljna u zaštiti i nezi biljaka. Tako da problem postoji, organska sredstva su izuzetno skupa. Potrebno ih je mnogo više koristiti, jer kiša kad padne, mi nemamo odgovarajuće preparate koji na duži vremenski period mogu štititi naše biljke i negovati. Mi moramo mnogo češće da tretiramo i da koristimo dozvoljena sredstva zaštite.“
Ključni faktor – izbor lokacije
Kod organskog voćarstva jako je važan izbor lokacije, kako bi se u zemljištu zadržale sve neophodne materije bitne za razvoj zdravog ploda. Ali i kako bi se izbegao dodir sa parcelama na kojima je proizvodnja konvencionalnog tipa.
Površine na kojima se voće proizvodi po organskim principima trebalo bi da budu udaljene 5 do 6 metara od drugih konvncionalnih površina. Na ovaj način se izbegava kontakt organske proizvodnje sa sintetičkim sredstvima. Ukoliko je pak, nemoguće ispoštovati ovo pravilo o udaljenosti između parcela, potrebno je formirati zaštitni pojas ili eko barijeru od biljaka koje bi štitile organske nasade.
„U našem bio pojasu se nalazi divlji suncokret-čičoka. Svake godine imamo suncokret ili kukuruz kokičar. U suštini za bio pojas je bitno da bude dovoljno širok i visok u doba vegetacije“ – rekla je Nataša Sabo.
„Bio pojas se sastoji od komorača, koja je jedna višegodišnja biljka. Zatim rastinje kao prirodna zaštita, prirodni pojas. Tu su i razne ruže, šipak, lešnik i uglavnom tu je i aromatično bilje koje privlači insekte, što je ujedno i stanište za sve korisne insekte koji su nam veoma važni“ – napominje Milenko Dolovac.
Proizvođači zadovoljni tržištem
Organski proizvođači iz Futoga su zadovoljni tržištem na koje plasiraju svoje proizvode, a to je područje Beograda i Novog Sada. Kažu da nemaju problema da prodaju svoje voće, ali da bi im pomoć i podrška u vidu promocije i boljih uslova za subvencije dobro došla, jer im je teško da usklade svoje poslove vezane za proizvodnju kvlitetnog proizvoda sa prodajnim uslovima koje diktira tržište.
„Država nas vrlo malo ili nimalo pomaže sa subvencioniranjem. Grad Novi Sad ima više sluha za nas, ne samo u finansijskom pogledu nego i pogledu organizovanja i pomoći pri manifestacijama i pri edukaciji“ – rekla je Nataša Sabo.
Problema, ali i planova uvek ima
„Finansije, zaštita, radna snaga… Mada svi kažu radna snaga je jeftina, nije jeftina kada morate mnogo radne snage da zaposlite, to je problem. Radnu snagu morate odmah da platite, a nama sredstva kad stignu, kad naplatite. To su definitivno problemi. U zaštiti i nezi biljaka imamo takođe velikih problema, jer tu ne možemo da koristimo sve ono što već u Evropi postoji. Kada bi imali jedan kontigent, da se dozvoljeni preparati uvezu iz EU, sve ono što je tamo registrovano, a to su preparati na bazi određenih bakterija ili biofungicida, puno bi nam značilo“ – ističe Milenko Dolovac.
I Nataša Sabo, kao i Milenko Dolovac, nameravaju da prošire proizvodne kapacitete, ali i da obezbede uslove za preradu voća i na taj način dodaju vrednost svome proizvodu.
