Proizvodnja jabuka u subotičko-horgoškoj peščari već godinama osvajaju rusko tržište. Tibor Šuljok iz Horgoša bavi se proizvodnjom jabuka već 30 godina. Kako kaže, više od 90 posto jabuka koje je proizveo prošle godine, završile su u ruskim veletrgovinama.
On smatra da, upravo zbog ogromne potražnje za našim jabukama prve klase, država u narednom periodu treba da potencira izvoz „kraljice voća“. On kaže da je domaćim proizvođačima tog voća, od stranih tržišta, u ovom trenutku jedino rusko dostupno i otvoreno. Evropa je prezasićena tim voćem. U Belgiji je čak sorta “ajdared”, koja se na plantažama na severu Bačke najintenzivnije uzgaja, čak i zabranjena jer ukusom i svojstvima ne zadovoljava visoke kriterijume kupaca sa zapada.
Dok iz „zemlje jabuka“ – Poljske, svakodnevno pristižu kamioni na srpsko tržište, našim voćarima ne preostaje ništa osim da se udruženim snagama bore za svoje pozicije na zahtevnom tržištu Ruske Federacije. Paralelno razmišljaju o tome da nađu i nove puteve izvoza. Za to im je, kaže Šuljok, neophodna veća zainteresovanost i pomoć iz nadležnog Ministarstva. Jedan od problema jeste i sve manja zainteresovanost mlađih meštana da se bave voćarstvom i njihov odlazak iz sela. Prosečna starost proizvođača okupljenih u lokalnom Udruženju voćara „Prima“ u Bačkim Vinogradima jeste 55 godina. To će, u narednim godinama, prema njegovim procenama, biti jedan od glavnih razloga zakorovljenih voćnjaka u horgoškom kraju. Njegova deca imaće, dodaje on, šta da naslede ali pitanje je hoće li i želeti da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Bez prve klase nema izvoza
Inače, u voćnjacima porodice Šuljok, godišnje se proizvede oko 200 tona više sorta jabuka prve klase. Ono što ne zadovolji stroge kriterijume ruskih kupaca, koji ove godine za jabuke plaćaju bezmalo 100 dinara za kilogram, prodaje se domaćim trgovinskim lancima. S obzirom na to da Rusi preuzimaju samo robu prve klase, tamošnji voćari preduzimaju sve mere kako bi što duže sačuvali kvalitet svojih jabuka. Pre 10-tak godina, među prvima, uveli su tzv. Ulo komore za hlađenje. Tačnije skladišta sa kontrolisanom atmosferom čija glavna prednost jeste usporavanje starenja i zrenja. Protiv ćudljive prirode i UV zračenja, naš domaćin se bori protivgradnom mrežom, koju je na svom zasadu podigao pre tri godine.
Stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe u Senti, Dževat Ademi, savetuje svima koji žele da se bave voćarstvom, da podižu guste, savremene zasade jabuka i da povedu računa kako podižu protivgradne mreže.
‚‚Žednoj‚‚ zemlji trebaju adekvatni uslovi
Jednako je važno i intenzivno navodnjavanje, dodaje Ademi, imajući u vidu kvalitet peska na kojima se podižu plantaže. To zemljište je neprestano „žedno“ zbog jakog sunca i nedostatka padavina. Svog izabranog domaćina, Tibora Šuljoka, od početka su savetovali da uvede mikrorasprskivače. One pokrivaju sve sadnice i non-stop hlade pesak i spuštaju temperaturu pod protivgradnom mrežom. Time voće dobija optimalnu količinu vlage za nesmetan razvoj.
Mikrorasprskivači, zadovoljno nastavlja naš vredni domaćin, pokazali su se kao odlična investicija. Primenjuje ih i na zasadima crvenog krompira, koji uz jabuke proizvodi. Mađarska sorta krompira, tzv. „balatonska ruža“, pokazala se kao isplativija od do tada sađene holandske.
Tibor Šuljok zadovoljan je i cenom krompira od 40 dinara za kilogram, a i potražnjom za njim, pre svega domaćih kupaca. Planira i da proširuje svoju proizvodnju. U narednim mesecima apliciraće za subvencije Pokrajinskog sekretarijata, u iznosu od 800 hiljada dinara, za kupovinu još jedne protivgradne mreže na novom zasadu jabuka na oko hektar i po zemljišta.
Opširnije pogledati u prilogu.
