Čuvanje povrća u trapu – prirodnom frižideru

0
455
cvekla sargarepa
Foto: Pixabay

Čuvanje povrća u trapu, takozvano, trapljenje je jedan od najstarijih načina čuvanja namirnica u zimskom periodu.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

U vreme kada struja nije bila dostupna, a konzerviranje je bila nepoznata metoda čuvanja hrane, različiti narodi su smišljali načine da sačuvaju svežu hranu tokom zime. Shvatili su određeno povrće može da ostane u zemlji celu zimu, ali da moraju da preduzmu mere za njegovu zaštitu od mraza, viška vlage i glodara. Tako su nastale različite vrste trapova.

Trap može biti nadzemni, poluukopani i ukopani, a pravi se po suvom vremenu, krajem oktobra i sve do početka decembra. Kopa se nekoliko dana pre stavljanja povrća na čuvanje. U trapu se obično čuva korenasto povrće, kupsnjače, jabuke, kruške i drugo. Svežina i hranljive vrednosti se održavaju sve do proleća.

Adama Sultan 1120x180

Tradicionalni trap

Zemljište gde se pravi trap treba da bude ocedito sa blagim nagibom zbog boljeg oticanja vode. Pravi se tamo gde nema opasnosti od podzemnih i površinskih voda. Nivo podzemnih voda treba da je minimum 30 cm niži od dna trapa.

PROČITAJTE I...  Najlakši način da ZAMRZNETE SVEŽ PARADAJZ

Kod nas se najčešće prave nadzemni trapovi. Dimenzije zavise od količine povrća koje treba sačuvati. Najjednostavniji trap se pravi tako što se skine površinski sloj zemlje (30-ak cm), zemlja se ukloni na stranu, a na pod se prostre suva slama. Duž trapa se postave dve daske naslonjene jedna na drugu, tako da čine kanal za ventilaciju trouglastog preseka. Mogu i da se postave tri daske tako da čine kanal u obliku ćiliričnog slova П. Zatim se pokrije rešetkasto poređanim letvama. Postavlja se i cev za vertikalnu ventilaciju koja se oslanja na vodoravnu. Vertikalna cev treba da bude viša od vrha trapa za 30-ak cm.

Aneri Galenika 1120x185px

Ventilacija je neophoda, jer povrće oslobađa toplotu, ugljen dioksid i vodu. Ako ne bi imalo ventilaciju, najveći deo bi istrulio. Na ovakav način korenasto povrće može da se čuva sve do kraja marta.

Na tako pripremljenu postelju od slame i ventilaciju ređa se povrće (krompir, cvekla, rotkva, celer, šargarepa, paštrnak i slično povrće) u obliku kupe.  Preporuka struke je da se između svakog sloja povrća stavi tanak sloj vlažnog peska, kako bi se sprečila trulež, kvarenje, prenos bolesti i štete od miševa koji ne mogu da kopaju hodnike kroz vlažan pesak. Kad se figura završi, pokriva se sa svih strana slojem suve slame, a zatim slojem ranije iskopane zemlje.

PROČITAJTE I...  Najlakši način da ZAMRZNETE SVEŽ PARADAJZ

Koliko će slojevi slame i zemlje biti debeli zavisi od jačine zime. Ako temperatura ne pralazi -25 stepeni, dovoljan je sloj slame debljine 25-30 cm i 30 cm debeo sloj zemlje. Na kraju, oko trapa se iskopa kanal za oticanje suvišne vode.

Temperatura u trapu zavisi od temperature okolnog zemljišta. Najpre se meri svakog dana, a kad se stabilizuje, kontroliše se na nedelju dana. Ako se temperatura u trapu poveća na 5 stepeni Celzijusa, neophodno je otvoriti trap i upotrebiti povrće, jer viša temperatura ukazuje na mogućnost pojave truljenja, bolesti ili klijanja povrća.

Vađenje povrća iz trapa se radi otkopavanjem, uzimanjem potrebne količine za par nedelja i ponovo se vraćaju slama i zemlja. Trap se potpuno raskopava u martu.

Savremeni trap – podzemni frižider

Pre nekoliko godina osmišljen je Groundfridge (podzemni frižider) namenjen manjim farmerima. Praktično, koristi se plastični spremnik sa PVC premazima. On je odličan materijal za zaštitu od vode, ali slab termički izolator, pa se zbog toga ukopava i koristi temperatura zemlje. Unutar savremenog trapa mogu da se čuvaju razne namirnice i piće. Prosta verzija ovog „podzemnog frižidera“ bi bilo ukopavanje dvorišne kante za smeće. Naravno Groundfridge je mnogo komfornije rešenje, sa sepeništem, policama, a prekriva se zemljom tako da je otvor dostupan sa spoljne strane i na kraju izgleda kao kuća hobita.

PROČITAJTE I...  Najlakši način da ZAMRZNETE SVEŽ PARADAJZ

Ukoliko vas interesuje još saveta iz ove oblasti preporučujemo da pročitate: Vodič za čuvanje svežeg organskog povrća nakon berbe.

Reference: Poljoprivreda i selo, Zdrava Srbija, Domaćin

Prethodni tekstJesenja setva i sadnja povrća na otvorenom
Sledeći tekstNBS odobrila reprogram poljoprivrednih kredita i lizinga

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime