Organska proizvodnja u Radičeviću: Naučite iz iskustva drugih

0
696

U srpskoj tradiciji, davanje imena čoveku oduvek je imalo veliki značaj. Ono mu, prema verovanju, kao lični znak, može odrediti dalju sudbinu i život. To nije slučaj i sa našom sagovornicom, Stanimirkom Stojanović. Njeno ime i prezime ukazuju na zaustavljanje i usporavanje, sudeći, pre svega, po energiji, srčanosti i elanu koji poseduje. Mira, kako je u njenom rodnom selu Radičević, kraj Bečeja, zovu svi meštani. Nakon više od tri decenije rada u laboratoriji PIK-a Bečej, vratila se na porodično imanje, i pronašla mir u seoskoj tišini. Kako nam je ispričala, nakon napornog rada na poslu, najbolje se relaksira i psihički rasterećuje, radeći u svojoj bašti. Tu ljubav prema poljoprivredi, nasledila je, kaže, od svojih vrednih roditelja. Svoje selo nikada ne bi menjala za neku urbanu sredinu. Stanimirka je odrastala u prirodnom okruženju, koje joj je, kako je opisala, prirodno stanište i stil života. Iako bi mogla da navede i brojne nedostatke života na selu, kaže da su ljudi na selu lišeni saobraćajnih gužvi i buke, i da se hrane zdravije, jer ne koriste štetna hemijska sredstva za zaštitu svojih kultura.

Adama Maganic 1120x180

Rad u državnoj laboratoriji zamenila fabrikom pod vedrim nebom

I upravo time se rukovodila Stanimirka kada je pre par godina, rad u laboratoriji zamenila baštom. U njoj se, od kada zna za sebe, povrće i voće proizvodilo po organskim principima. Jedina novina je ta što se to, u novije vreme, posebno apostrofira da je organsko.

PROČITAJTE I...  Teška godina za proizvodnju LUKA i PAPRIKE u Gospođincima

Njena bašta obiluje kadificama, miloduhom, bosiljkom, koje su tako raspoređene da štite jedna drugu. Strogo se vodi računa o plodoredu, a za putnike namernike bašta Stojanovića je praznik za oči, zbog intenzivnih boja tih zeljastih biljki. Organsku hranu proizvode, prvenstveno, za sopstvene potrebe, a višak uglavnom prodaju kupcima iz Novog Sada. Vešte Stanimirkine ruke, od ubranog voća, često i do kasno u noć, pripremaju ukusnu zimnicu, koja neodoljivo podseća na one koje su pravile naše bake.

Web baner Sekator Bayer 1120x180 V01

Kadificom protiv smrdibuba

Svakog dana, kada se vrati sa posla, Stanimirka se posvećuje svojim biljkama: peršunu, šargarepi, salati, blitvi, krompiru, paradajzu, bundevi, maku, pasulju. Kako u šali kaže, lakše bi joj bilo da nabroji koje sve namirnice ne proizvodi. U proces konverzije sa 38 ari, je ušla 2016. godine. Priručnici joj nisu bili potrebni, jer se u njihovom selu nikada nije ni proizvodilo po principima konvencionalne, intenzivne proizvodnje.

Za zaštitu voća i povrća, Stanimirka, uglavnom koristi preparate na bazi bakra, kao i one koje sama priprema, od rena, belog luka, koprive. Ove godinu su meštani Radičevića muku mučili sa insektima. Bila je prava invazija smrdibuba u tamošnjim baštama. Stanimirkinu baštu su zaobišle, najverovatnije zbog lekovitog bilja koje je zasadila, pre svega, ruzmarina, kadifica, matičnjaka, miloduha, selena.

Duplex PRO banner 1120x180 Galenika

Stare sorte povrća i autohtone rase imaju prednost

Mira nikada nije želela da prati trendove u proizvodnji. Radije se odlučivala za stare sorte biljaka, a u oborima hrani autohtone rase svinja, poput mangulica, koje su gajili i njeni preci. Prema njenom mišljenju, organska proizvodnja je razvojna šansa malih seoskih gazdinstava, jer je sve veća potražnja za organskim namirnicama. Kako kaže, daće sve od sebe da tu šansu i iskoristi, a nada se da će je i njena deca, slediti na tom putu.

PROČITAJTE I...  Organska proizvodnja u Velikom Bokru

Sagovornica: Stanimirka Stojanović, organski proizvođač iz sela Radičević

BTZ 1120x180px
Prethodni tekstDKC Seme – zašto Dekalb?
Sledeći tekstProširen besplatni servis AGROPONUDA za objavu ponuda malih poljoprivrednih proizvođača

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime