Krompir karakteriše porast velike lisne mase za jako kratko vreme. Ako želimo visok prinos, potrebna je da ima dovoljno hranljivih materija tokom cele vegetacije. Loš krompir je uglavnom posledica lošeg đubrenja.
Osnovno đubrenje krompira
U proseku, krompiru treba obezbediti 80-120 kg/ha azota, 100-150 kg/ha fosfora i 160-240kg/ha kalijuma. U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, ove količine mogu varirati, zato se svim proizvođačima preporučuje prvo da urade analizu zemlišta, pa tek onda da đubre.
Preporuka je da se kombinuju organska i mineralna đubriva kako bi se dobio stabilan i visok prinos. Što se tiče mineralnih đubriva preporuka su formulacije NPK 10:20:30, 15:15:15, a najbolje rezultate će dati đubriva sa dodatkom magnezijuma i sumpora.
Fosfor i kalijum se unose sa osnovnom obradom ili pre sadnje krompira i to oko 70% od ukupnih potreba. Zatim, osnovnim đubrenjem se unosi 30% do 40% azota od ukupnih potreba i to u amonijačnom obliku, jer ga krompir u početku razvoja sporo usvaja. Ako se koristi nitratni azot dolazi do velikih gubitaka i ometanje usvajanja fosfora.
U početku krompir usvaja azot i fosfor u malim količinama, a potreba raste sve do zatvaranja redova i nakon toga polako opada. Što se tiče kalijuma, usvajanje je veliko od početka vegetacije do cvetanja, a posle potreba za kalijumom opada.
Prihrana krompira
Prihranom pomažemo krompiru da ima jaku i zdravu lisnu masu, što će mu omogućiti da formira velike, zdrave i kvalitetne krtole. Prva prihrana je neposredno posle nicanja. Azot će da ubrza vegetaciju i da pomogne u formiranju većih krtola. Druga prihrana se radi kada je faza završetka formiranja krtola i to đubrivom koje sadrži azot i kalijum.
Tokom sušnog perioda prihrana neće doneti rezultate, jer u takvim uslovima dolazi do zastoja u rastu i razvoju i biljke i imaju više hranljivih materija od optimalnog. Takođe, ne preporučuje se folijarna prihrana.
Previše ili premalo đubriva i simptomi
Azot – Veoma značajan element u ishrani krompira. Nedostatak ovog hranljivog elementa odražava se na smanjeni porast, ravoj i izgled biljke. Biljke postaju bledunjave, dolazi do smanjenja nadzemne mase, pa samim tim i roda.Veće količine azota potenciraju stvaranje veće nadzemne mase, ali time usporavaju formiranje krtola. Dolazi do produženja vegetacionog perioda, a veća bujnost izaziva veću osetljivost na mnoge biljne bolesti. Dolazi do smanjenja sadržaja suvih materija i skroba, većih količina šećera. Takav krompir se teže čuva u skladištu.
Fosfor – Nedostatak fosfora je izražen na kiselim, siromašnim zemljištima i ako je blokiran od strane gvožđa. Simptomi su jako izraženi na listovima. List je tamno zelene boje, bez sjaja. U ekstremnim situacijama na obodu lista se javljaju ljubičaste pege.
Kalijum – Krompir je poznat kao kultura koja dosta iznosi kalijum iz zemljišta. Nedostatak kalijuma na krompiru izraženiji je u drugom delu vegetacionog perioda, a manifestuje se pojavom tamno zelene boje mezofila lista i žućkaste do tamnosmeđe boje oboda lista. Ispod promenjene boje tkiva dolazi do njegovog izumiranja. List se uvija i dobija grubu površinu. Velike doze kalijuma izazivaju blokadu magnezijuma. Krtole su takođe osetljive i teže se čuvaju. Ovaj element se na lakim zemljištima lako ispira, a na teškim blokira.
Magnezijum – Usled nedostatka magnezijuma biljke krompira dobijaju bledožutu boju i dolazi do žućenja donjeg lišća. Deo lista između nerava menja boju u svetložutu, po obodu lišće ostaje zeleno i vremenom postaje lomljivo. Nedostatak magnezijuma se sreće na kiselim i alkalnim zemljištima.
Mangan – Nedostatak mangana na krompiru izaziva promene na vršnom, mladom lišću koje se uvija. Tkivo između nerava postaje žućkasto i sa mnogobrojnim crnim,nekrotičnim tačkama duž nerava. Kada je jači nedostatak mangana lišće krompira se suše i opada. Nedostatak mangana se najčešće javlja na lakim, peskovitim zemljištima.
Izvor: PSSS
Mr Anka Kačarević
Stanković Boban dip. inž. polj.
