Kada govorimo o poljoprivrednoj proizvodnji bilo ona organska ili konvencionalna uvek se nameće pitanje naših prerađivačkih kapaciteta i prodaje proizvoda sa dodatom vrednošću, a ne puke sirovine. Naš sagovornik profesor Ljuba Vračar kaže da tehnološki ne zaostajemo za drugim zemljama, te da se i kod nas mogu proizvesti vrhunski proizvodi, ali samo uz vrhunsku sirovinu. Međutim neretko se dešava da na preradu ide ono voće koje je preteklo i nije se prodalo u sirovom stanju.
„Kod tehnologije skladištenja voća i povrća uglavnom nema nepoznanica. Sve zavisi šta skladištimo. Da li skladištimo u normalnim uslovima ili danas u savremenim uslovima tzv. ULO (Ultra Low Oxygen) uslove tj. uslove u kojima se određene voćne kulture, konkretno jabuka, mogu čuvati i do 300 dana, bez imalo promena. To znači uslove skladištenja svesti u tu fazu da plodovi apsolutno miruju u toj fazi, nema nikakvih biohemijskih promena dok su u tim strogo kontrolisanim uslovima“, rekao je prof. dr Ljubo Vračar, inženjer tehnologije.
Ovo je moguće zbog toga što je nivo kiseonika smanjen na minimum, dok se nivo ugljen dioksida podigao. Važno je i da temperatura bude kontrolisana, kao i vlaga. Na ovaj način se plodovi mogu očuvati dokle god je komora hermetički zatvorena, odnosno dok nije narušeno stanje koje smo u komori postigli.
„Od onog momenta kada su ti uslovi narušeni, kada smo jabuku ili druge plodove izvadili, plodovi moraju u skraćenom vremenskom roku da se potroše, jer čim plodovi iz kontrolisane atmosfere dođu u normalne, biohemijski procesi kreću i to čak ubrzano“, napominje prof. dr Ljubo Vračar.
Prelazak plodova u jedno normalno stanje znači da se svi biohemijski procesi opet pokreću. Profesor Vračar kaže da ukoliko mislimo da ozbiljno poradimo na prerađivačkim kapacitetima i da radimo sa jasnom idejom, to onda znači da ne možemo da prerađujemo ovakve viškove, jer se zna gde koja sorta uspeva i gde se postiže kvalitet.
Planirano sađenje različitih kultura
„Moraćemo to da uradimo, to je neminovno, o tome se već odavno priča, kao što je neminovna reorganizacija zemlje, da se zna gde koje kulture bolje uspevaju i daju bolji kvalitet. Ako se zna da kajsija ne uspeva na tom lokalitetu zašto je podizati. Mnogo se traži kvalitetna stona trešnja, višnja koja se može izvoziti sa peteljkom i plaća se. Zašto onda u tom regionu sejati industrijsku kulturu. Znači prema potrebi uskladiti i prema lokalitetima koji im pogoduju, planirati zasade određenih kultura“, kaže prof. dr Ljubo Vračar.
Ukoliko bi postojala strategija po kojoj bi se znalo ko, šta i zbog čega proizvodi, onda ne bi bilo ni problema ni sa preradom voća i povrća, a još manje sa cenom i plasmanom na tržište.
Neophodna strategija za preradu voća
„Rakiju možemo dobiti od bilo koje šljive, ali ne možemo svaku šljivu osušiti. Ne možemo od svake dobiti kvalitetnu zamrznutu polutku itd. Tu je smanjen broj sorti koje su podesne za to i tako se moramo ponašati“, kaže prof. dr Ljubo Vračar.
Prema rečima našeg sagovornika, na Ministarstvu poljoprivrede, Poljoprivrednim fakultetima i Institutima, te na Tehnološkim fakultetima je da se uradi jedna ozbiljna strategija, ukoliko mislimo da se kao država izborimo za svoje mesto u prerađivačkoj industriji voća i povrća.
„U tehnologiji nema više nepoznanica, ono što svet ima, imamo i mi, tehnološki smo opremljeni jako kvalitetno. Imamo kvalitetnu sirovinu, isto tako kvalitetne plodove i stručnjake koji će proizvesti. Tu je važno staro pravilo „od loše sirovine teško je napraviti kvalitetan proizvod“ u kome je podmiren kvalitet i cena. Samo takav proizvod će biti uspešan na tržištu“, rekao je prof. dr Ljubo Vračar.
Sa pravim sortimentom, dobrim kvalitetom i planskom proizvodnjom Srbija bi mogla da zauzme svoje mesto na tržištu. Profesor Vračar kaže da naše voće kvalitetom ne zaostaje za voćem koje proizvode druge zemlje. Ali da su one na vreme prepoznale potencijale prerađivačke industrije, pa danas imamo Tursku kao vodeću zemlju koja izvozi sušenu kajsiju.