Sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju

0
1901
Agrosaveti - Sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju 01

Velike površine plodnog zemljišta u Srbiji su napuštene i ne obrađuju se, a to je prema nekim pokazateljima šansa za organsku poljoprivredu. Čak su postojale inicijative da se uradi sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

„Do dana današnjeg to još nije zaživelo, ali nadam se da će to jednog dana da se desi. Tada su profesori govorili, to je bilo pri Ministarstvu i finansirano od strane EU, da bi to značajno rešilo i problem nezaposlenosti. Odnosno da samo 200.000 hektara neobradivog zemljišta da se sertifikuje i to bi značilo da najmanje isto toliko radnika treba da se uposli na tim površinama“ – kaže Tanja Stanišin iz Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede.

Statistički podaci kažu da je ukupno 28.500 nezaposlenih osoba koje su se školovale ili se i dalje školuju, za neke od poljoprivrednih profila. Ovaj zabrinjavajući podatak nas možda podstakne da iskoristimo potencijale koje imamo kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji.

Adama Sultan 1120x180

Agrosaveti - Sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju 04

„Najbolje bi bilo da je to kontrolisana, odnosno organska proizvodnja. Zato što je to sertifikovano i zato što su zakoni najviše usklađeni upravo u ovoj oblasti sa zakonima u EU. To znači da mi možemo na bezbedan način i bez nekih posebnih dodatnih mera da izvozimo naš proizvod. Kao sirovinu, odnosno bolje bi bilo u tom nekom zamrznutom stanju, a najbolje u prerađenom stanju, odnosno, kao gotov proizvod“ – rekla je  Tanja Stanišin.

PROČITAJTE I...  Vojvođanski klaster organske poljoprivrede

Voćarstvo i povrtarstvo unosnije od ratarstva

Uzgoj povrća i voća obezbeđuje proizvod sa mnogo višom cenom na tržištu od onoga što postižu žitarice. Međutim dok se sa žitaricama trguje na veliko, čuvaju se u silosima i nemaju direktnog kontakta između proizvođača i krajnjeg potrošača, sa voćarstvom i povrtarstvom nije takva situacija, posebno kada govorimo o organskoj proizvodnji.

Aneri Galenika 1120x185px

„Uglavnom je takva situacija da se organski proizvođači bave plasmanom i oni zaista rade na tome. Da to bude lepo aranžirano, potom da stigne na kućnu adresu potrošača i ujedno promovišu te prozvode. Što putem interneta, tako i da su spremni da sarađuju sa velikim marketima, sa prodavnicama zdrave hrane, kao i da budu prisutni na pijacama“ – navodi Tanja Stanišin.

Agrosaveti - Sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju 02

Često čujemo da je Vojvodina žitnica, da je naše voće izuzetno cenjeno i slične izjave. Međutim potencijali koje imamo za poljoprivrednu proizvodnju nikako da iskoristimo. Povoljna klima i kvalitet zemljišta, te nezagađenost vazduha su samo neki od uslova pogodnih za organsku poljoprivrednu proizvodnju.

Nedovoljno iskorišćeni potencijali

„U Vojvodini je preko 80% poljoprivrednog zemljišta visoke klase. Čak 90% predstavlja černozemi  i ritska crnica. Dakle to su dva najbolja tipa zemljišta uopšte za bavljenjem poljoprivredom. Naravno i za bavljenjem organskom poljoprivredom. Takođe uzorci zemljišta su pokazali da je visok sadržaj humusa, odnosno organske materije, na teritoriji Vojvodine. Da je manji problem sa kiselošću zemljišta, taj problem je češći u južnijim krajevima“ – ističe Tanja Stanišin.

PROČITAJTE I...  Izbor zemljišta za organsku proizvodnju

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, gotovo 70% teritorije Srbije predstavlja raspolaživo poljoprivredno zemljište. Dalji procenti variraju od regiona do regiona. Tako u Vojvodini imamo 94,8 %, a u zapadnoj Srbiji nešto manje od 45 % zemljišta. Jednako variraju i podaci koji se odnose na napušteno poljoprivredno zemljište.

Agrosaveti - Sertifikacija zemljišta za organsku proizvodnju 03

„Manje je napuštenog zemljišta, svega 4 %. To je značajan procenat ali je manji u odnosu na druge mikro regione u Srbiji. Najveći procenat je u južnim krajevima Srbije gde je 22% poljoprivrednog zemljišta napušteno. Što zbog ekonomskih, što zbog demografskih faktora koji su uticali“ – rekla je  Tanja Stanišin.

Rezultati popisa poljoprivrede iz 2012. godine pokazuju da voćnjaci zauzimaju čak 4,8 % površina ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Što je nedovoljno ukoliko se uzme u obzir povoljni klimatski i zemljišni uslovi za gajenje voćaka.

 

„Taj region je izuzetno povoljan za bavljenjem voćarskom proizvodnjom. Zbog strujanja vazduha, zbog nagiba terena, zbog mnogih faktora. Na teritoriji Vojvodine znamo da su voćarski regioni kao što je Fruška gora, gde se najviše bave voćarstvom i vinogradarstvom. Potom Vršački vinogradi, nadaleko poznati krajevi kod Subotice takođe su poznati po voćarstvu i slično. Tako isto i u južnijim delovima Srbije, u brdsko planinskim predelima klima je pogodna za bavljenjem voćarstvom“ –  navodi Tanja Stanišin.

PROČITAJTE I...  Raspisan poziv za sufinansiranje u oblasti organske proizvodnje

Voćarstvo i vinogradarstvo u Srbiji podložno je određenim oscilacijama, pre svega u obimu proizvodnje, kvalitetu, prinosu i cenama. Najviše proizvodimo koštičave voćne vrste. Zatim slede jabučaste, jagodaste, a najmanje su zastupljene jezgraste voćne vrste.

Prethodni tekstProizvodnja malina u Teočinu
Sledeći tekstPotrebni uslovi za gajenje uljane repice

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime