Iz plodne banatske ravnice, kažu, i dugme da bacite, nešto bi niklo. Banatski botaničar amater, Luka Mijajev iz Ečke, još se nije osmelio da proveri može li dugme da se primi, ali je dokazao da voćkama iz dalekog Japana, i te kako prija u banatskoj ravnici. U bašti, koja se prostire na 8 ari, Luka je pre 14 godina, podigao egzotičnu mini plantažu japanskih jabuka, poznatijim kao kaki, što u prevodu znači hrana Bogova. Sa ovim voćem se, kako nam je rekao, prvi put susreo pre 50 godina, dugo posle toga je tragao za njenim sadnicama, da bi ih konačno pronašao u Italiji. Nije imao nikakvih problema oko prevoza, a kada su stigle u Banat, dočekalo ih je spremno zemljište i zalivni sistemi, i eksperiment je mogao da počne.
Uslovi za uzgoj japanske jabuke
Ovaj samouki proizvođač je o uzgoju te neobične voćne vrste učio, kako kaže, u hodu. Kako nam je pojasnio, tokom obilaska njegovog voćnjaka u centru Ečke, u jednom od najtoplijih dana u godini, za uspešan uzgoj kakija potrebno je adekvatno zemljište, ph vrednosti do 7,5. Jednako su važni i klimatski uslovi, japanska jabuka je osetljiva na niske zimske temperature, tako da izmrzava na onim koje su niže od minus 15 C, te je treba saditi na okućnicama, u blizini objekata koji se greju, čime se stvara zavetrina i blaga mikroklima.
Ne pogoduju joj ni vrela leta, jer se plodovi isušuju, a oni će biti veći ukoliko se stabla redovno navodnjavaju. Japanske jabuke su odlične za ekološki uzgoj, jer tokom vegetacije ne treba da se hemijski tretiraju, niti im je potrebno davati mnogo mineralnog đubriva.
Ovaj ljubitelj botanike kaže da japanska jabuka raste u formi drveta i može da dosegne visinu i do 8 metara. Određene sorte je, kaže, zasadio sa razmakom od svega jedan metar. Reč je o jabukama čije je stablo stubasto i kojima preveliki rod predstavlja opasnost, jer se u tom slučaju grane povijaju i može doći do njihovog pucanja.
Beru se početkom zime, kada svo lišće opadne. Tada drvo podseća na stablo sa narandžastim lampionima, što predstavlja veoma lep prizor. Budući da ima svega 200 sadnica, i to 8 sorti, nije neophodno angažovanje dodatne radne snage, berba se obavi u porodičnom krugu.
Beograđani i Kinezi stalne mušterije
Sam plod je ovalnog oblika, ima dršku i peteljke i obično teži oko 500g. Kada je u pitanju boja korice ploda, u zavisnosti od sorte, može biti žute, pa sve do crvene i narandžaste boje. Godišnji prinos mu je oko četiri i po tone, a kako sa ponosom ističe, sa prodajom nema problema, sve količine se rasprodaju unapred.
Najveći potrošači su Beograđani, a odnedavno i Kinezi koji su zaposleni u Zrenjaninu. Kada se pročulo u njihovim krugovima da u Ečki postoji proizvođač njihovog autohtonog voća, postali su stalne mušterije.
Veliki potencijal za preradu
Japanske jabuke imaju ogromni potencijal, kada je reč o preradi. Od njih se mogu napraviti ukusni džemovi, sirupi, pa i aromatična rakija. Luka kaže da je tokom pravljenja rakije od nje potrebna ogromna pažnja, ali strpljenje, jer teško prelazi iz šećera u alkohol, te se mora konstantno održavati temperatura od 25 do 30 stepeni.
Iako spada u retke proizvođače kakija u Srbiji, te bi mogao da formira i više cene, on se odlučio za drugačiju poslovnu filozofiju. Od prvog dana ih prodaje po ceni domaće konzumne jabuke, od 100 do 150 dinara za kilogram.
Raste interesovanje za uzgojem kakija
Luka kaže da bi voleo kada bi, nakon emitovanja ove priče, poraslo interesovanje voćara za uzgojem te voćke dekorativnog izgleda, i pozvao sve zainteresovane da ga posete u njegovom selu, rado će podeliti sa njima svoja iskustva. Mogu da uzmu kalem grančicu ili semenke, ali je važno da znaju da se one seju vlažne, ne sme da se osuši jer neće proklijati, a oni koji je budu sejali u bašti, u toku zime, treba da je stave 20cm ispod zemlje, a kada dođe proleće, treba da sklone zemljanu humku, ona će nići.
Albicija – kineska mimoza sledeći Lukin izazov
Iako bi imao uslova da se proširuje, Mijajev kaže da će se zadržati na ovih 200 stabala, jer je svoju znatiželju zadovoljio, i ostvario zacrtani cilj, da to drevno kinesko voće, a koje je u Japanu visoko na pijedestalu, aklimatizuje na našem podneblju. Sledeća istočnjačka biljka, u čijem uzgoju će se ovaj vredni banatski domaćin oprobati, biće Albicija, odnosno kineska mimoza, egzotično ukrasno drvo, o čemu ćemo pisati nekom narednom prilikom.
Sagovornik: Luka Mijajev, voćar i uzgajivač japanske jabuke iz Ečke
