Porodica Radivojević iz sela Bačinci koje se nalazi u Sremu, do skoro je u svojim plastenicima uzgajala povrće. Od pre mesec dana, paradajz, krastavac, i drugo povrće u plasteniku zamenile su muškatle, petunije, sufrinije i drugo cveće.
Proizvodnje povrća, naši domaćini, se nisu se sasvim odrekli. U manjem obimu još proizvode paradajz, o kome Jovan vodi računa. Najveći deo posla oko cveća, ipak, je preuzela supruga koja je u potpunosti posvećena biljkama. Posla ima dosta, svakodnevno, a na najmanji nagoveštaj bolesti, mora se brzo reagovati.
Od cveća može dobro da se zaradi
Uoči 8. marta tražnja za cvećem iz ovog rasadnika bila je jako velika, naročito su se tražile ciklame, pa su plastenici ostali skoro prazni, a razlog prelaska sa povrtarstva na proizvodnju cveća leži u dobroj zaradi, kako kaže naš sagovornik.
Kada su se opredelili da uzgajaju cveće odlučili su da koriste najkvalitetniji supstrat kao i đubriva, jer jedino tako njihovo cveće ima sve preduslove da bude zdravo i izgleda dobro.
Svi plastenici se greju, izuzev onih gde je smešteno cveće koje traži niže temperature. Grejanje nije jeftino i to je krupna stavka u proizvodnji cveća. Način na koji se sada greju plastenici je privremeno rešenje, ali u planu je ga se u daljoj proizvodnji za grejanje koriste žetveni ostaci.
Iako se cveće isplati i donosi lepu zaradu domaćinstvu, posla ima mnogo. Ono što muči proizvođače jesu cene repromaterjala koje idu na gore i cene cveća koje stagniraju.
Ova porodica nije jedini primer. Porodica Šišmanović iz sela Porodin godinama je u osvojim plastenicima uzgajala povrće, a onda su se preorijentisali na cveće i oni su dobar primer poljoprivredne prakse u cvećarstvu.
Ovo je samo još jedan primer da u Srbiji mora da se svaštari, kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Ništa nije izvesno i zagarantovano, pa su poljoprivredini primorani da se često i preko noći preorijentišu na drugu kulturu ili kao u ovom slučaju, sa povrća na cveće. Ovaj vredni bračni par se, kao i mnogi drugi, vodio time šta donosi zaradu i od čega može da se preživi.
Sagovornik: Jovan Radivojević, selo Bačinci
