Još od polovine prošlog veka kada se i prvi put spominje uzgajanje kupusa u Futogu , glavna je nedoumica kupaca a naročito domaćica koje stavljaju zimnicu kako prepoznati pravi Futoški . Ove godine će ga biti vrlo malo, kaže za našu emisiju Miroljub Janković, ispred Udruženja „Futoški kupus“. Jesenje temperature prijaju kupusnjačama, poneka kiša i umerena klima, posle dugog i tropski toplog leta. On navodi da je svaki drugi, treći dan tokom leta kupus morao da se navodnjava kako bi izgledao ovako.
Ova godina ne obećava dobar rod kupusa
Dobar prinos je kaže matematika da kada se skine bude oko i preko 45 tona po hektaru, ova godina ne obećava, kaže Miroljub.
„Mi smo toliko uložili rada, truda, novaca, energije, svega, da održimo ovu kulturu u kolko-tolko dobrom stanlju, tako da nam je ova kiša kao melem na ranu. Svake godine, ponešto se desi, ili neka oluja, ili neka vremenska nepogoda, tako da, uvek ima štete. Međutime, ove godine, najviše štete je bilo od tih visokih temperatura, i od suvog vazduha, i sunce je dosta toga spržilo.Ove godine imamo malo više štete nego ranijih godina, puno billjaka po nekim parcelama je stradalo. Pretrpeli su te ožegotine, i jednostavno nisu mogle da izdrže, i propale su. Međutim, ovo što je opstalo, i što je došlo do ovog perioda, naročito na ovim parcelama, sa kasnim rasađivanjem, dobro je.
Sada su dani kraći, manje sunca, manje svetla, i te biljke koje u septembru mesecu ne krenu u proces glavičenja, teško da će stići ove godine. Možda će ostati rozetna, to će umanjiti prinos na parcelama, tako da sve kad se sabere, je loša godina. Znači, umesto da nasečemo 40-50 tona po hektaru, biće od 5 do 10, 15 tona maksimalno. Loša godina. Biće prinos negde ispod proseka, i to po mojoj proceni, nekih, možda, 10 do 20%. Ali, Bože moj, šta da radimo“ kaže ovaj vrsni povrtar.
Borba protiv štetočina u kupusu na prirodnoj bazi
Miroljub ima na oko 2 hektara Futoškog kupusa, takođe i ostali članovi udruženja. Iako se broj ljudi koji žele da očuvaju tradiciju Futoškog kupusa povećava, hibridi i obaranje cene na tržištu čine svoje.
Malo je pravih efikasnih preparata koji mogu da pomognu u suzbijanju insekata. Posebno onih na prirodnoj bazi.
„Ja imam, recimo, jednu parcelu gde sam se od toga branio sa bosiljkom. Pa sam sadio 5-6 redi kupusa, pa red bosiljka, pa 5-6 redi kupusa, red bosiljka. I to jeste smanjalo zaista brojnost. Posebno bele leptiraste vaši i tako tih nekih vaši, ljudi koji se nisu branili na taj način morali su da pribegnu hemiji“ kaže Miroljub.
Pravi Futoški kupus uvek je nešto skuplji od hibrida, pitali smo našeg sagovornika zašto.
Bliži nam se period godine kada se kupuje kupus za zimnicu. Večita dilema kako izabrati pravi. Glavne karakteristike koje krase ovu vrstu kupusa su kvalitetan i pogodan hemijski sastav sa većim sadržajem šećera, a malim sadržajem belančevina i kiselina. Pripada beloj vrsti kupusa, ima izrazito tanke listove, lako se kiseli, a pogodan je i za potrošnju u svežem obliku. Futoški kupus je prvi prehrambeni proizvod koji je zaštićen oznakom geografskog porekla u Srbiji.
„Ja, kao čovek koji ima neki moral ili koji ima odgovornost za ono što proizvede za ljude koji će to konzumirati, ja pribegavam tim načinima zdrave proizvodnje, i zaštite. Imamo i ljude koji se bave baš organskom proizvodnjem i koji su registrovani. Tako da, je ove godine to bilo jako, jako teško za izdržati. Jer, i onaj koje upotrebljavao organske preparate na visokim temperaturama, oni nisu delovali. A i onaj ko je primenjivao hemiju, isto tako nije delovala mnogo. Tako da, svega je bilo ove godine, ja u ovom trinutku ne mogu svega ni da se setim. Toliko smo umorani svi, i ja sam jedva čekao ovoj period malo da dođem sebi.
Futoški kupus – kupus sa geografskim poreklom
Priča o hibridizaciji dovela je futoški kupus na odnos – 20% futuškog kupusa, 80% hibridnih kombinacija . Tako da, i to varira, plus minus, 5, 10% gore, dole. Imate ljude koji imaju svest o futuškom kupusu i hoće da ga sačuvaju, nema tu neke zarade, ali prosto je tako“ , kaže Miroljub i dodaje „kupcu je teško prepoznati futoški kupus. On jednom godišnje nabavlja kupus za zimnicu i njega je lako prevariti. Međutim, ljude, poznavavce, kupusa je teško prevariti. I ja uvek govorim o povereniju između onoga ko prodaje i onoga ko kupuje. A prićati mnogo kako ova izgleda, kako ova izgleda, znate, genetički inžinjering je mnogo moćna stvar. Oni će napraviti vrlo-vrlo dobru kopiju originala. A što se tiće ovog drugog pitanja, koji su benefiti? Pa, vidite, mi to ne radimo zbog nekih benefita. Ovo se radi ispoštovanja prema kupusu, prema prirodi i nekih moralnih pobuda“, objašnjava predsednik Udruženja „Futoški kupus“.
Kako kaže Miroljub teško je opstati u tržišnoj utakmici ali pravi kvalitet uvek nađe put do kupca. Ne nada se da će kupusa ove godine biti za izvoz, ali obećava da će njegovi dugogodišnji kupci i ove godine sa njegovih parcela dobiti , kao što su i navikli, proizvod vrhunskog kvaliteta.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
