Stariji čobani, u selu Elemir pored Zrenjanina, ne odriču se čobanskog štapa i pulina, a ovi vreli julski dani doneli su im nove probleme.
Na hiljade ovaca i krava tumara ovih vrelih julskih dana po banatskim pustarama u potrazi za vodom i hranom. Ni najstariji pastiri u ovo doba godine ne pamte ovako visoke temperature.
„Ovo samo mi znamo, temperatura preko 40, vidite, valov prazan, vode nema, ovde je 400 komada tamo je 300, tamo 800, ovde krave. Kapi vode nema, svedoci ste sami, ovce nam crkavaju od žeđi“, kaže Steva Radišić iz Elemira.
Zoran Pajić je najmlađi čobanin – 33 su mu godine. I pored svih problema ne želi da ostavi čobanski štap.
„Nema ništa, sve je izgorelo, suvo nema ništa, buva skoči vidi se kad skoči dole na zemlji tako da je jako slabo“, navodi Zoran Pajić iz Elemira.
Bračni par Stojanović ima 500 ovaca i 20 muznih krava. Jedva izlaze na kraj sa svojim stadom.
„Moj radni dan traje 24 sata, i dan i noć. Moraš malo i odremati, ali si skroz što ono kažu na oprezu. Što se tiče temperature, da li se to organizam navikne, nekako izguramo, dolme nema nigde, čitav dan smo na ovoj vrućini“, naglašava Ljubiša Stojanović iz Elemira.
„Mleka nema, nema pošto nemaju krave što da jedu, da pasu. Vidite sami kakva je situacija, prema tome mleka nema, krave zasušene. Ako ćemo hraniti i dohranjivati da ima nešto malo mleka, neće biti hrane za zimu“, ističe Sanja Stojanović iz Elemira.
Štap u ruke, torbak na leđa, put pod noge i tako svaki dan i svaku noć. Tako otprilike izgleda život pastira u ovoj banatskoj pustari na plus 40 i minus 30.
Izvor: RTS
