Na samom staru povrtarske sezone obišli smo Dejana Velebita iz mačvanskog sela Ševarice. Plastenička proizvodnja povrća bila je njegov izbor. Sezona mu je počela sa zelenom salatom koje je ove godine imao oko 20 000 komada. Kako kaže, što se nje tiče, pamte se i bolje godine, ali se nešto mora raditi. Najvažnije je da plastenici nisu prazni tokom zime.
“Zima nije bila jaka, pa je salata lepo prezimila. Imao sam problema sa vetrom koji mi je pocepao najlone. Baš tu noć je stegao mraz, te je malo stradala, ali nije strašno. Cena je ove godine oko 15 dinara na veliko. Moglo je i bolje biti, jer je prošle godine išla i do 25 dinara.” – kaže Dejan.
Proizvodnja rasada
Ono što je nedavno rasadio jeste rani kupus. Njegova plastenička proizvodnja svake godine ima kupus. A baš kao i sa salatom, svaka godina je priča za sebe, kaže nam Dejan.
“Rasadili smo ga 11. februara, za sada je sve dobro. Nadam se da će nam i vreme ići na ruku. On će dospeti za berbu oko Đurđevdana.” – kaže nam naš domaćin.
Sav rasad Dejan i njegova porodica proizvedu sami, kako za svoje potrebe tako i za prodaju. Sve ukupno proizvedu oko 30 hiljada biljaka paradajza, krastavaca, paprike i kupusa. To su upravo kulture koje i on proizvodi za tržište.
“Bude rasada za prodaju, kasnije, za bašte. To nam odgovara, jer mi našu rasadu iznesemo do trenutka setve tog paradajza za vanjsku sadnju. Ta prodaja nam pokrije proizvodnju rasada za naše potrebe, bar grejanje da pokrijemo.” – kaže Dejan.
Plastenička proizvodnja iza kuće
Jedna tura paradajza je već spremna za pikiranje, a plan je da već sredinom marta ovaj paradajz bude rasađen u plastenike. Tu je i paprika, a posejan je i krastavac, te do 1. aprila sve mora biti rasađeno, kaže nam Dejan. Dakle, nova sezona je krenula, te povrtari imaju pune ruke posla. Setveni planovi su napravljeni, a naš domaćin se trudi da maksimalno iskoristi površine koje ima. Tačnije, plan je da ima nekoliko kultura, jer je veoma rizično opredeliti se samo za jednu, ističe Dejan. Ono što je prednost u proizvodnji našeg domaćina jeste to što su mu parcele bukvalno iza kuće, pa samim tim i struja. Nafta je najveća stavka kada je navodnjavanje u pitanju, te je struja daleko jeftinije rešenje, smatra Dejan.
“Navodnjavanje vršim pomoću struje, na taj način sam malo pojeftinio proizvodnju. Struja mi je na 50 metara od plastenika. Pumpa mi je od 0,6 kilovata koja na 10 sati troši 6 kilovata struje, pa sami možete izračunati koliko me to košta. Bilo je troškova za opremu, ali se to isplatilo već u prvoj sezoni.” – objašnjava Dejan.
Čeka Dejana velik posao kao i svake godine. Proizvedeno povrće ne nosi na pijace, već sve proda tako reći od kuće, manjim marketima, nakupcima, te sa plasmanom nema problema. Planovi mu se svode na unapređenje proizvodnje, investiranje u plastenike i grejanje, kako bi tržištu ponudio svoje proizvode još ranije.
