Za beli luk su u našem narodu vezana mnoga verovanja, smatralo se da ima magijsku moć i da pomaže protiv uroka, da je efikasan protiv štetočina na njivi, ali su najdragocenija njegova lekovita svojstva, i važi za najbolji prirodni antibiotik. U to smo se uverili i u doba pandemije, gotovo da nije bilo kuće koju nisu krasili venci belog luka. Iako smo svesni njegovog značaja, a imamo i sve prirodne pretpostavke za njegovu proizvodnju, domaći proizvođači su dovedeni u poziciju da vode ljutu bitku sa uvoznim, kineskim belim lukom, koji je preplavio naše tržište. Proizvođači iz malog severnobanatskog sela Vrbice, među kojima je i Marija Orovec, na dobrom su putu da se izbore za svoj brend – „Vrbički prolećni beli luk“, čime bi, kako veruju, uspeli agresivnije da se nametnu na domaćem tržištu.
Vrbički prolećni beli luk uskoro dobija hologramsku markicu
Udruženje „Vrbički prolećni beli luk“ je svake godine prisutno na raznim sajamskim manifestacijama, zahvaljujući kojima su uspeli da dopru do novih domaćih kupaca, koji su svesni značaja kupovine domaćeg povrća, odnegovanog na našem podneblju.
Vrbičani se nadaju da će sa svojim belim lukom, od naredne godine, moći da se nametnu i na drugim tržištima, budući da su u procesu sertifikacije i dobijanja hologramskih markica. Imaju ogromno interesovanje trgovinskih lanaca, ali i piljarnica iz cele zemlje, tako da se nadaju da će od 2023- će godine, vrbički beli luk, biti dostupan većem broju kupaca.Time bi, smatra Marija, uspeli da uvedu i malo reda na domaćem tržištu, kojim vladaju nekorektni preprodavci, koji svojim monopolističkim ponašanjem uslovljavaju male, i vredne vrbičke povrtare, da svoje proizvode prodaju po nižim cenama.
Vremenske prilike nisu saveznik vrbičkim povrtarima
Iako živi u Čoki, Marija svakodnevno odlazi do njive u Vrbici, naročito u proleće, u vreme ručne sadnje. Kako nam se požalila, taj posao je sve teže obavljati, budući da je zavladao hroničan deficit kvalitetne pomoćne radne snage. Ranije, dok i njihovo selo nije zadesio masovan odlazak mladih u velike gradove i inostranstvo, mogli su da se oslone jedni na druge, dobrovoljno su, u doba berbe, ili drugih radova na njivi, ispomagali jedni druge.
Sada su, kako nam je ispričala Marija, prinuđeni da plaćaju skupu najamnu radnu snagu, najčešće nadničare iz susednih mesta, čak i iz inostranstva, što im dodatno poskupljuje proizvodnju. Strahuju da će zbog toga, ali i zbog drastičnog poskupljenja svih inputa, mnogi meštani biti prinuđeni da odustanu od uzgoja belog luka.
Ni vremenske prilike im nisu saveznik, poslednjih godina, negodujući dodaje Marija. Prošle godine im je grad „obrao“ gotovo ceo rod, ove im je nezapamćena suša nanela ogromnu štetu. Samo mali broj proizvođača je bio u mogućnosti da navodnjava sve parcele, te su mnogi pretrpeli velike gubitke i većina njih je ostvarila ispod prosečne prinose. Marija kaže da su na onim parcelama, na kojima je navodnjavala biljke, formirani krupniji i zdravi plodovi, a na ostalim se nedostatak vlage odrazio na kvalitet.
Nema boljeg antibiotika od vrbičkog belog luka
Specifičnost sorte i tradicionalnog načina proizvodnje, u kombinaciji sa banatskom crnicom, koja čini 90 odsto obradivih njiva u ataru sela, dali su luk jedinstvenog ukusa. Marija nam opisuje kako treba da izgleda autentični vrbički prolećni beli luk, koji biste mogli da prepoznate među hiljadama drugih.
Kako ističe, vrbički beli luk se sadi ručno i prepoznatljiv je po manjim, ali masivnijim glavicama, sa jasno definisanim čenovima, ljutom i oštrom ukusu, intenzivnom mirisu. Boja ljuske varira, od bele preko žućkaste do ljubičaste, i to ne treba da zbunjuje kupce, jer je sve to beli luk sa našeg podneblja, izrastao iz banatske crnice.
Vredne i umešne Marijine ruke, tokom sezone upletu i naprave više stotina pletenica i venaca od belog luka, koji su jedan od omiljenih suvenira iz Čoke i Vrbice, koji turisti ponesu po povratku u svoju zemlju. Deo plodova, Marija pakuje u mini mrežaste džakove, ali veći deo robe se stavlja u velike džakove i čuva u adekvatnim, provetrenim skladištima do prodaje.
Naša sagovornica kaže da vrbički beli luk može da sačuva sve karakteristike i svežinu i do 9 meseci od branja. Luk ove banatske povrtarke se rasproda dok je još u zemlji, kako kaže, zbog velikog interesovanja, morala je da napravi „listu čekanja“. Budući da je ona i proizvođač i menadžerka, iako bi volela, nije u mogućnosti da povećava obim proizvodnje, ali sve dok je snaga ne bude izdala, baviće se poljoprivrednom proizvodnjom, jer, kako nam je rekla na kraju posete njenom gazdinstvu, život na selu ne bi nikada menjala ni za jedan grad.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornica: Marija Orovec, proizvođač belog luka iz sela Vrbice
