Od ranog mraza, preko grada, vetra i oluje, pa sve do suše u vrelim letnjim mesecima – ništa od ovoga nije zaobišlo ni sremske povrtare. Svetozar Brkić iz Rivice kraj Iriga, kaže da su vremenski neuslovi u njihovom kraju desetkovali sve što raste u „fabrikama pod otvorenim nebom“. Ali se ne žali i sa suprugom se prilagođava svim prilikama. Kako kaže, 50 posto roda paprike mu je uništeno, plodovi su uvenuli i požuteli. Nosio ih je i na ispitivanje u Poljoprivrednu stručnu službu u Rumi. Nalazi su pokazali da nije reč ni o virusnom ni o bakterijskom oboljenju, tako da im ostaје nepoznanica zbog čega će im kućni budžet, ove sezone, biti umanjen za polovinu.
Bez navodnjavanja nema ni roda
U najboljim uslovima, Brkići sa jednog struka oberu i kilogram paprike, sorte „slonovo uvo“, što je desetak komada. Ovogodišnji rod su spasili zahvaljujući predanom radu, ali i sistemu za navodnjavanje. Svetozar je među prvima u kraju, pre desetak godina, izbušio bunar, zahvaljujući kojem nema problema sa zalivanjem. Paprike su, kaže Svetozar, ove godine bile željne vode. Svakog trećeg dana morao je da ih zaliva, ali, generalno ta biljka nije zahtevna, kada je u pitanju nega. Trude se da koriste što manje hemijskih sredstava. Nakon sadnje ih tretiraju preparatima na bazi bakra, a neposredno pred branje ih prskaju protiv štetočine kukuruznog plamenca.
„Slonovo uvo“ najtraženije na novosadskim pijacama
Svetozar Brkić i njegova supruga, ovih dana vredno beru i prodaju svoju slatku papriku, za koju vlada velika potražnja na novosadskim pijacama. Iako se, po veličini njihove paprike ne mogu uporediti sa onima koje uzgajaju paprikari iz Ruskog Krstura i okoline, po kvalitetu, kako zadovoljno ističe, prednjače. One su najbolje za pravljenje ajvara, jer ne gube svojstva kada se ispeku i lako se ogule. Naš domaćin kaže da su ove godine imali sreće, s obzirom na to da je njihova paprika ranije sazrela, i bili su mesec dana u prednosti u odnosu na druge proizvođače.
U tovu svinja nema kalkulacije
Svetozar Brkić, kao i većina tamošnjih meštana, bavi se i drugim vidovima proizvodnje. Obrađuje tridesetak hektara ratarskih kultura, bavi se i uzgojem bostana. Pre dvadesetak godina, upustio se i u posao tova svinja. Sve nade uložio je u tu proizvodnju. Kako su godine prolazile, sve je više uviđao da je taj posao nerentabilan. Do kraja ove godine će staviti katanac na svinjske obore i toj proizvodnji se više neće vraćati, razočarano dodaje ovaj vredni domaćin, koji je ujedno zaposlen i u jednom preduzeću u Rumi.
Kvalitet kao imperativ
Porodica Brkić se rukovodi poslovnom fiozofijom da je bolje obrađivati manje površine i postizati višu cenu za robu, nego gajiti povrće na više hektara, a prodavati ga na kvantaškim pijacama preprodavcima. Kvalitet im je imperativ u proizvodnji. Sve dok supruga i on budu mogli da opslužuju imanje, ono će i opstajati. Na sinovima je da odluče hoće li nastaviti porodičnu tradiciju, ili će egzistenciju potražiti u gradovima, kao i većina njihovih vršnjaka.
