Male farme svinja na ivici opstanka: Šta bi moglo da ublaži gubitke?

0
593

Smanjena tražnja svinjskog mesa, od kada je počela pandemija i poskupljenje stočne hrane, od početka ove godine za po više desetina odsto, naterali su male proizvođače u Sremu da smanjuju ili potpuno ukidaju proizvodnju tovnih svinja. Državu nije briga što će se male farme svinja po selima ugasiti, jer im je važniji opstanak velikih proizvođača, vidno razočaran nam priča 83-godišnji Slobodan Odrovački iz sremskog sela Rivica. Visoki troškovi proizvodnje, nelojalna konkurencija, nesiguran plasman, kašnjenja u isplati subvencija, sve su to razlozi za odustanak, navodi naš sagovornik.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Stočari iščekuju rast cene tovljenika

Smanjivanjem broja krmača, mogli bi da ublaže gubitke, kaže Slobodan, koji se zbog zdravstvenog stanja povukao, ali ima savetodavnu ulogu svom 60–ogodišnjem sinu Veljku, koji je zadužen za brigu o životinjama. Navikli su Odrovački na stalne oscilacije cena tovljenika, ali su im one sve nerantibilnije. Na naše pitanje koja bi cena bila najoptimalnija, Slobodan kaže da je to od 190 do 200 dinara po kilogramu, da bi zaradili makar hiljadu dinara po svinji.

PROČITAJTE I...  Uzgoj svinja u Drenovcu

Drastične gubitke za sada nemaju, kaže Slobodanov sin, Veljko, te će trenutnih 130 grla svinja zadržati, da im višedecenijski trud i ulaganje ne bi propali. Veljko kaže da za njega ne postoji crveno slovo u kalendaru, ne pamti kada je bio na godišnjem odmoru, svinje traže maksimalnu posvećenost, jer tov svinja nije uzgredna proizvodnja. Da je tržište stabilnije, bez razmišljanja bi proširili svoju proizvodnju, ali u ovom trenutku, kako se često kaže u narodu, ne žele sebi da skaču u džep. Srećna je okolnost što sami proizvode žitarice za ishranu životinja, najviše pšenice, soje i kukuruza.

Kalif i Mistral 1120x180
proizvodjac svinja s odrovacki
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Mladi dedovinu zamenili vrelim asfaltom

Sa setom su se prisećali, naši domaćini nekih ranijih vremena. Veljko kaže da su se, od 80-tih  obreli u raznim vidovima proizvodnje, radili su tov bikova, gajili su paradajz, breskve, bostan, a svaštarenje im nije strano ni danas.

Tov svinja im je sekundarna delatnost, jer  su sve svoje znanje i novac investirali u razvoj vinarije, koju vodi Veljkov mlađi brat, Sava. Na kraju naše posete, Slobodan je izrazio bojazan za opstanak sremskih sela i razgovor smo završili u ne baš optimističnom tonu . Kako nam je rekao, u selu koje broji oko 500 stanovnika, ostalo je svega dvadesetak mladih, svi ostali su se preselili u Rumu ili Novi Sad, i nastavljaju život daleko od dedovine, koja je osuđena na odumiranje.

galenika fitofarmacija pylon 1120x85
Prethodni tekstObrada zemljišta u jesen: Redukovana setva ili duboko oranje?
Sledeći tekstOjadili državu za milione: Pare od subvencija uzeli a nove mašine nisu kupili

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime