Integralna proizvodnja, uz primenu bioloških metoda zaštite biljaka, u kojima glavnu ulogu imaju insekti predatori, porodici Čikoš iz Mužlje, višestruko je pojeftinila i pomogla kada je proizvodnja spanaća u pitanju.
Lisne vaši, grinje, trips – samo su neke od štetočina koje decenijama zadaju glavobolje proizvođačima povrća u Srbiji. Neretko su prinuđeni da svoje biljke tretiraju hemijskim preparatima. Upravo želja da u svojim plastenicima koriste što manje insekticida, navela je porodicu Čikoš iz Mužlje da u svoju proizvodnju uvedu nove biološke metode zaštite bilja. Primenunjuju tzv. insekat – predatora. Iako je u početku bio skeptičan u delotvornost te metode, Erne Čikoš vrlo brzo se uverio da je reč o efikasnom i isplativom načinu očuvanja povrća od prirodnih neprijatelja.
Zaštita povrća pomoću predatora
Naš sagovornik navodi da im kalifornijski trips najveće štete pravi na paprici. Najpre na listovima a potom i na mladim plodovima. Kako ističe, trude se da raznim klopkama i mamcima stanu na put tom sitnom insektu. Najveće efekte postižu sa insektima predatorima, koji su u plastenicima tokom cele godine i održavaju ravnotežu u njemu. Proizvodnja spanaća traži zaštitu od vaši, te primenjuje biološke preparate na bazi šećera. Zahvaljujući njima upotreba hemijskih preparata svedena je na minimum.
Topla jesen obradovala povrtare
Proizvodnja spanać je najdominantnija na gazdinstvu Čikoševih. Proizvode ga tokom cele godine u 14 plastenika ali i pod vedrim nebom. Erne kaže da postoji više razloga zbog kojih se njegova porodica opredelila za uzgoj spanaća. Najbolja je predkultura za papriku, nije zahtevan, a pogodan je za celogodišnju proizvodnju. To im obezbeđuje i kontinuiranu finansijsku dobit. Neočekivano visoke jesenje temperature i sunčano vreme tokom novembra, obradovale su povrtare, iako im godina nije bila najpovoljnija. Pre svega, zbog obilnih majskih kiša, nakon koji su usledili tropski dani. Problema nema ukoliko imate mogućnost kontinuiranog navodnjavanja biljaka, ističe ovaj banatski povrtar.
Automatizovana proizvodnja neophodnost u budućnosti
Iako njihovo gazdinstvo trenutno nema problema sa angažovanjem sezonskih radnika, Erne izražava bojazan da će se manjak kvalitetne radne snage, drastično odraziti na celokupnu povrtarsku proizvodnju, koja se oslanja na manuelni rad. Čikoš navodi da je to osnovni razlog zbog kojih su se njihove kolege u nekim zapadnim zemljama specijalizovali samo na dve kulture, jer je celokupna proizvodnja mehanizovana. Domaćim povrtarima, dodaje on, modernizacija proizvodnje je još uvek nedostižan san, imajući u vidu činjenicu da je savremena, čak i polovna mehanizacija, izuzetno skupa.
Kvalitetna proizvodnja spanaća ima siguran plasman
Ono što se neće menjati jeste njihova odlučnost da zadrže visok kvalitet, širok asortiman i kontinuitet u proizvodnji, naglašava Erne. Kaže da su se svih ovih godina trudili da zadovolje sve zahteve svojih potrošača. Kvalitet im je osigurao i siguran plasman, ističe on. Nemaju razloga da budu nezadovoljni ni otkupnom cenom, koja se kreće u rasponu od 70 do 120 dinara za kilogram spanaća. Erne kaže da su izmenjene tržišne okolnosti primorale proizvođače da se izvešte i u agroekološkim, komercijalnim pa i menadžerskim poslovima. To je ipak prevelik teret za njih, smatra on. Lokalno Udruženje „Carska bašta“, kojoj predaju svo povrće, olakšala im je posao oko prodaje.
Sinovi nastavljaju tradiciju svojih predaka
Erne i njegova supruga pamte i teške godine, kada su poslovali sa gubicima. To ih nije obeshrabrilo, pre svega, jer su se i njihovi sinovi, uz školovanje, maksimalno posvetili radu na gazdinstvu. Za sada nemaju nameru, poput velikog broja mlađih Mužljana, da svoje uhlebljenje potraže u nekoj od zapadnih zemalja.
