Homoljski kraj je poznat po svojim prirodnim lepotama. Jedna od njih je svakako i Krupajsko vrelo za koje kažu da je jedno od najlepših kraških vrela u Srbiji. Naša ekipa ga je obišla krajem oktobra meseca, te nismo u potpunosti mogli da vidimo i čujemo huk ovog vodopada, naravno, zbog sušnog perioda godine. Pa ipak, nismo ostali ravnodušni prema lepoti Krupajskog vrela. Ono se nalazi u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, oko 35 kilometara od Žagubice. Naš domaćin, vlasnik ovog imanja, Ljubiša Petrović se danas ovde bavi seoskim turizmom, a ima i ribnjak pastrmke. Njegova porodica je ovo imanje kupila 1938. godine baveći se potpuno drugim stvarima.
“Oni su se tada bavili vunovlačarstvom, sukno, vodeničarstvo, sada toga nema. Sačuvali smo vodenicu. A mi smo rešili da se bavimo seoskim turizmom, da podelimo ovu lepotu sa ljudima, a napravili smo i ribnjak.” – kaže nam naš domaćin, Ljubiša.
Vodni potencijal je ovde zaista bogat, te osim hladne planinske vode, ovde postoji i termalna, koja ima temperaturu od 26 stepeni. Krupajsko vrelo su istraživali i domaći i strani istraživači, te ono nije potpuna misterija.
“Dolazili su naši ronioci, kao i strani: Nemci, Austrijanci, Poljaci. Dubina vrela je 123 metra, a Nemci su istražili i horizontalno oko 100 metara prema planini. Sve je ispunjeno vodom, mrak je bez biljnog i životinjsog sveta.” – kaže Ljubiša.
IDEALNI USLOVI ZA PASTRMKU
Ovakav potencijal je naš domaćin iskoristio za ribnjak u kojem gaji kalifornijsku pastrmku. Godišnje proizvede oko 5-6 tona, iako bi mogao daleko više, kaže nam Ljubiša. Deo ribe plasiraju u svom restoranu na Krupajskom vrelu, deo kupe turisti, a deo se plasira na druga tržišta. Temperatura i gustina vode savršeno odgovaraju proizvodnji kvalitetne pastrmke, dodaje naš sagovornik.
“Ona ovde ima dovoljno kiseonika, veoma dobar protok vode. Ima dobar prirast i kontsantnu temperaturu vode od 11 stepeni.” – kaže nam naš sagovornik.
Upravo joj ta konstantnost u temperaturi vode odgovara, a ciklus traje od godinu do godinu i po. Ljubiša kaže da bi ciklus trajao i kraće da je voda malo toplija, međutim, onda kvalitet mesa ne bi bio tako dobar. Nekada su ovi kanali služili za mini-hidroelektranu koja je bila u funkciji sve do formiranja ribnjaka. Drugi važan faktor jeste hrana za ribu, koja se ne može napraviti u domaćoj radinosti, niti kupiti u Srbiji, već je naši domaćini uvoze. Baviti se proizvodnjom pastrmke nije ni malo jednostavno, a izazova je puno, dodaje Ljubiša.
“I sami znate da npr. na pesticidima, fungicidima piše osetljivo za pčele i ribe. Ribe su najosetljivija bića, pa se mora voditi računa o mnogim detaljima kako bi proizvodnja bila uspešna. Morate biti prisutni konstantno.” – ističe Ljubiša.
Ovde je vidra najveća šetočina koja dolazi noći i koja u jednom dolasku može da pojede ribe koliko je i sama teška, ističe Ljubiša. A kad god pričamo o nekoj grani poljoprivrede spomenemo i podsticaje, pa nas je zanimalo ima li subvencija u ribarstvu?
“Kao postoje podsticaji u iznosu od 10 dinara po kilogramu, što je zanemarljivo i beznačajno, jer se radi o veoma skupoj proizvodnji.” – dodaje naš domaćin.
Dakle, na Krupajskom vrelu, tačnije na imanju porodice Petrović zaista možete uživati u lepotama koje je ovde priroda napravila. I u okolini zaista ima šta da se vidi, a osim u prirodnim lepotama, možete uživati u kvalitetnoj, domaćoj hrani. Turisti su prepoznali potencijal Homolja te dolaze u sve većem broju što je nateralo naše domaćine da ozbiljno počnu da razmišljaju o povećanju svojih kapaciteta.
