U bilo koji kraj naše zemlje da se uputite, posebno u poslednjih nekoliko godina, možete naići na nove i mlade zasade jabuka. Jer ovo voće, s obzirom na statistiku njegovog izvoza na rusko tržište, zaista doživljava ekspanziju proizvodnje u našoj zemlji. Svakako nije novost da ga otuda sve više ima i u „srpskoj Kaliforniji“ kako još nazivaju voćarski kraj opštine Smederevo. Ali ono što je takođe karakteristično za ovaj kraj jeste i to da se malo koji proizvođač danas, oslanja na samo jednu voćnu kulturu. Promenljiva klima i nepredvidive vremenske prilike, većinu njih primorale su da uzgajaju više voćnih kultura uz primarnu jabuku. To je slučaj i sa Sašom Cvetkovićem iz sela Suvodol koji je nastavio započetu porodičnu proizvodnju jabuka i breskvi kojoj postepeno dodaje i neke nove.
Na oko 5 hektara zasada pod voćem na gazdinstvu porodice Cvetković stoga danas dominira jabuka na 3,5 hektara, a na preostalih hektar i po su breskve i šljive. Za svoje potrebe za sada, Saša kaže nije mogao odoleti ni sadnji kajsija, višanja i trešanja i u narednim godinama će se pokazati da li će se i to proširivati. Sortiment primarnih kultura birao je na osnovu kvaliteta i potražnje tržišta.
Saša je tokom godina koje su za njim u voćarstvu, postepeno unapređivao svoju proizvodnju. Nakon odabira sortimenata kultura koje će gajiti, prioriteti u unapređenju morali su se postavljati. Jedan od najbitnijih za ovog domaćina bila je zaštita, ali ne ona koju po prirodi iziskuje jabuka, već možda i mnogo bitnija za ovaj kraj – protivgradna.
Kasni proletnji mraz i suša obeležili su prošlu poljoprivrednu godinu i u ovom kraju i ostavili za sobom posledice, negde manje, negde veće. Ove zime i proleća, situacija je u voćnjacima našeg domaćina, nešto je drugačija i bolja.
Kada je plasman jabuke kao i breskve u pitanju, Saša kaže da kao i većina proizvođača koji u smederevskom kraju uzgajaju isto voće, najviše odlazi na rusko tržište i nešto manje na domaće. Nije tajna ni kod ove proizvodnje da je upravo plasman na tržište Rusije tokom godina i diktirao razvoj i unapređenje ove proizvodnje.
Unapređenje kvaliteta proizvodnje je postepeno i nastavlja se. Prošla godina je i uprkos kasnom proletnjem mrazu i suši bila dobra za našeg domaćina a i ovoj se za sada smeši slična sudbina. Ono što međutim brine našeg proizvođača jesu i dalje visoke cene goriva bez naznaka da bi se nešto kod te računice države, uskoro moglo promeniti.
Ipak Saša živi i namerava i da ostane sa porodicom u voćarskom kraju naše zemlje, te nema nameru da od započetog odustane. Voleo bi, kaže kada bi računica proizvodnje bar jedne godine, na svim poljima bila izvesna i zaokružena, bez strepnje, onda bi se i ponovna neizvesnost lakše izdržala. Ovako, kao i svi voćari Srbije, ostaje mu da se nada dobroj godini bez mnogo iznenađenja.
Opširnije pogledati u prilogu.
