Porodica Srdanov iz Srbobrana je pre samo 6 godina zagazila u svet povrtarstva. Od tada do danas, radilo se puno, pre svega učilo. Iz godine u godinu se širilo, priča nam domaćin Dušan. Danas imaju 16 plastenika, a kada ih je obišla naša ekipa, u 4 plastenika dospeo je mladi crni luk. Ovo im je druga godina kako ga sade. Prošle godine su koristili arpadžik od jednog proizvođača, međutim ove godine se original seme pokazalo daleko boljim izborom.
“Luk zahteva dosta posla tokom sadnje, težak je to posao, ručno smo radili. Međutim, sada nam je to prva para ove godine, prvi neki živ novac. Nije to neka zarada, veza je 25 dinara na veliko, ali isplati se.” – kaže Dušan.
Najgore je da su plastenici zimi prazni, kaže Dušan, pa se najčešće seju salata, spanać i mladi luk. Zima nije bila blaga, a s obzirom na to da je i sadnja bila nešto kasnija, Srdanovi su ipak zadovoljni kvalitetom.
“Ovo je srebrnjak, dobro je rodio. Bio je pokriven agrilom, zima je bila jaka. Inače, on je kasno posejan, 1. novebra. Nismo mogli ranije, jer je ovde bio paradajz koji je ima dobru cenu do duboko u jesen, te je bilo šteta vaditi ga zarad luka.”
Plasman siguran
Plasman im nije problem, kaže naš domaćin. Imaju nekoliko radnji koje snabdevaju, a iznose i na pijacu. Nadaju se da će prodati što više do trenutka kada će morati krenuti sa pripremama za sadnju paradajza i paprike. Ove dve vrste povrća su im centralni deo proizvodnje. Na žalost, još uvek nemaju uslove za proizvodnju rasada, te im je već na startu neophodno dosta sredstava.
“Nemamo grejanje, pa ne možemo raditi rasad. Tu nam najviše novca ode, oko 500-600 hiljada dinara. Kpimo rasad od original semena, imamo dogovorene količine sa čovekom koji proizvodi rasad.”
Razmišljaju Srdanovi i u tom pravcu, te se nadaju da će u skorije vreme obezbediti uslove i za proizvodnju rasada. Ono što je najvažnije jeste da su se pronašli u proizvodnji povrća, da to vole da rade, a pokazalo se i da umeju. Na njihovim tezgama mora biti ponuđen samo kvalitet, kaže nam Dušan. To je osnov kako plasman ne bi bio problematičan. Na svu sreću, Dušanov sin voli ovaj posao, te svake godine proširuje površine pod folijom.
“Pronašli smo se u ovom i to volimo da radimo, posebno sin. Sin je mlad, sada će i da vodi gazdinstvo i samo teži da proširuje proizvodnju, jer je mala zarada kada imaš malo plstenika. Ako padneš na ceni, zaradiš nešto na količinama.” – kaže Dušan.
Na žalost, plastenici su im podignuti na nekoliko lokacija, u baštama koje uzimaju u zakup. To apsolutno otežava posao, te se porodica Srdanov nada da će jednog dana kupiti zemljište na kojem će prebaciti svu proizvodnju. Do tada, nastavljaju brzim tempom uz širok osmeh, dodaje naš domaćin koji kaže da više voli prodaju i komunikaciju s ljudima, dok žena i sin više uživaju u samoj proizvodnji. Inače, Dušan je i maratonac, te mora izdvojiti vreme za najmanje 15 kilometara koje pretrči svaki dan.