Priprema zemljišta u organskom povrtarstvu

0
1324
Agrosaveti - Sertifikacija u organskoj proizvodnji 01

Priprema zemljišta za prolećnu setvu i sadnju počinje u jesen. Ako su povrtari to i uradili, ono što je prezimilo trebalo bi da bude već sada na njivama u punom rastu. Spanać, mladi luk i salat bi već sada trebalo da se nalaze na njivama onih povrtara koj su na vreme obavili pripremne poslove pred zimu.

Web-baner-OSR-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

„To su biljke koje su preko zime izmrzle, jer nije bilo previše snega, na nekim mestima je temperatura bila -17 do -25 stepeni i biljke to ne mogu podneti, međutim, imamo pomoć koju malo koristimo, a to je Agril. Folija koja se prostiranjem preko tih biljaka, posebno u bašti, mogu sačuvati. Znači ne moramo imati plastenike, možemo ih sačuvati sa Agrilom jednostruko, dvostruko čak i na niskim temperaturama. Oni koji su tako uradili, sada čekaju berbu i spremaju se za sledeću kulturu. To je suština, da uhvate ciklus od ovih hladnih kultura. Potom će doći proizvodnja rasada, toplih vrsta. Krajem marta sadimo već neke vrste, kao što je kupus, ali tek u aprilu i maju paradajz, papriku, plavi patlidžan… To su kulture koje vole visoku temperaturu.“ – upućuje prof. emeritus dr Branka Lazić, stručnjak za organsku proizvodnju.

2-Vertigo-Kalif-Mega-1120x180

Plitka obrada zemljišta – ključna za organsku proizvodnju

Pravilo plitke obrade zemljišta se podrazumeva u organskoj proizvodnji. Tada bi ukoliko uspete da uhvatite ciklus trebalo da kako berete jednu kulturu, sadite drugu. Te da zemljište ne bude bez prinosa.

Web-baner-Luna-Experience-Vertigo-1120x180-V01

Agrosaveti - Oplemenjivanje U Organskoj Proizvodnji 01

„Povrtar koji želi sada da krene sa poljoprivrednim radovima na zemljištu ili bašti, trebao bi da to prekopa tj. da obradi zemljište. Najbolji savet je da ne ide duboko kada je u pitanju organska proizvodnja, samo na lošim zemljištim se podriva, ali 10-15 do 20 cm, međutim oko 15 cm je sasvim dovoljno. Ako nije izvršeno đubrenje, onda će sada koristiti kompost, ne svež stajnjak, ni polu izgoreli, već kompost. Znači koji je potpuno pregoreo, koji je prošao 60-70 stepeni u periodu kopostiranja, jer tada je on zdrav, nema insekata, nema patogena drugih vrsta. Prekriće ili jednostavno ugraditi u zemljište i napraviti svoje leje.“ – objašnjava prof. emeritus dr Branka Lazić.

Banner_728x90

Svaki povrtar bi trebao da je sposoban da sam odneguje rasad. Biljne vrste koje se gaje zahtevaju određenu temperaturu koja im je potrebna za razvoj. Povrtar mora da zna pravo vreme kada započeti sa rasadom i kako zaštititi biljke.

Biofor baner 728x90

„Ako hoćete da imate dobru proizvodnju morate prvo da izučite proizvodnju rasada. Dobar povrtar je samo onaj povrtar koji ume da proizvede rasad paprike. Nju je najteže proizvesti, sve ostalo je lako. Paprika je ta koja ocenjuje i parametar je znanja i umeća. U sadašnjim uslovima, trebalo bi imati neki zaštićeni prostor, da li klasičnu staru leju ili neki plastenik. Međutim, sada je još hladno za sve toploljubive kulture. Ukoliko nema grejanja, još uvek se ništa ne seje od tih toplih vrsta. S obzirom da je tek februar, u martu se pune leje. Tačnije, 15. mart je termin kada se pune leje i one su tu za sedam dana (nekada su se leje punile stajnjakom, potom zemljištem) spremne za setvu. Znači, govorimo o paprici, koja je osetljiva, druge vrste su ranije. Na ovaj način proizvodnja je sigurna.“ – ističe prof. emeritus dr Branka Lazić.

PROČITAJTE I...  Povrtarstvo u Sirigu

Agrosaveti - Proizvodnja rasada i povrca u plastenicima Ducina 01

Rasda u organskoj podleže sertifikaciji

Proizvodnja semena rasada i sadnog materijala metodama organske poljoprivrede se prijavljuje ministarstvu poljoprivrede i ovlašćenoj sertifikacionoj organizaciji. Prednost prilikom izbora sorti bilja imaju domaće autohtone sorte prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima. Kao i sorte tolerantne na prouzrokovače bolesti i štetočine.

„Organska proizvodnja, bazira se na konvencionalnim znanjima agronomije. Mora se znati osnova opšteg ratarstva ili opšteg voćarstva, povrtarstva, stočarstva… I ukoliko znate sve to, onda uopšte nije problem da iz konvencionalne proizvodnje, za nekoliko godina, koliko traje period konverzije, pređete na organsku proizvodnju. Tokom tih godina, zemljište se menja, samim tim aktivnost mikroorganizama počinje da raste i vi tek kroz 3 do 4 godine možete da osetite tu promenu sa zemljištem.„ – napominje prof. emeritus dr Branka Lazić.

Seme, rasad i sadni materijal koji se koriste u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje i da bude sertifikovan. Uz odobrenje ministarstva poljoprivrede moguće je koristiti seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime