Po sticanju fakultetske diplome novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, Stevica Idvorac iz banatskog sela Perleza odlučio je da ostane na zemlji predaka. Obrađuje 20 jutara svojih parcela te još 50 jutara koje je uzeo u arendu. Ratarska proizvodnja mu se zasniva na kulturama kukuruz, pšenicu, suncokret i u manjoj meri lucerku. Nažalost, ove godine područje srednjeg Banata pogodila je velika suša, što se odrazilo na znatno smanjenje prinosa.
Postoji izreka po kojoj „nevolja nikada ne dolazi sama“. Kao da mrazeva i suša nije bilo dovoljno pa je u septembru, srednji Banat, a pogotovo Perlez pogodilo veliko nevreme.
Pomenute četiri kulture na njivama tog proizvođača smenjuju se u plodoredu. Klimatske promene i sušna godina 2017. delom je poremetila ustaljeni poredak.
„Što se plodoreda tiče, uglavnom je negde oko 30% pšenica, od 30% do 40% je suncokret, nekih 40% je kukuruz, a ostalih 10% je lucerka. Ranije smo uvek posle pšenice sejali kukuruz, posle kukuruza suncokret, međutim, ove godine nismo mogli tako da radimo pošto smo dobili državnu zemlju morali smo na pšenicu da sejemo i suncokret, što se pokazalo dobro. Znači nismo mogli da radimo baš po pravilu, morali smo malo da ih kršimo ali je ipak ispalo dobro“ – kaže nam Stevica.
Srpski paori su na nevolje navikli ali su vredni i privrženi zemlji koja ih hrani. Imao je Idvorac mogućnost da živi u gradu ali u selu ga je zadržao imetak i porodična tradicija bavljenja agrarom. Ta vrsta privrženosti jača je od svih nedaća koje prate srpsku poljoprivredu.
Teorija primenjena u praksi donosi rezultate
Idvorac je diplomirani inženjer ratarsko-povrtarskog smera te znanje primenjuje u praksi, ipak, po njegovom mišljenju, između teorije i prakse postoji velika razlika ali zajedno čine dobar spoj.
„Od malih nogu sam se bavio poljoprivredom i imao sam neku praksu, znači praksa mnogo više znači nego teorija. Na fakultetu sam stekao drugove sa kojima se i danas čujem, razmenjujemo iskustva. Stekao sam znanje ali više znači ova praksa koju su mi preneli otac i deda, mada i znanje sa fakulteta primenjujem. Uvek se prate novosti, neki novi sortiment, nova mineralna đubriva, pesticidi, fungicidi … Sve što je novo ja primenjujem – koliko mi to ekonomska situacija dozvoljava“ – napominje Stevica.
Obnova mehanizacije je nužnost a ne potreba
Ekonomska situacija uslovljava i obnovu poljoprivredne mehanizacije. U savremene mašine treba ulagati ali se uloženo, za nekoliko sezona, vrati. Glavne pogonske mašine su dva traktora, a ove godine u mašinski park ovog proizvođača stigla je nova diskusna sejalica, u planu je kupovina drljače, u perspektivi i kombajna. Ambicija ovom vrednom domaćinu ne manjka.
„Svake godine kupujem bar po jednu mašinu, neki put i dve. Trenutno radim 70 jutara, a planiram ove godine da se proširim i da uzmem još nekih 20 do 25 jutara – tolike su moje mogućnosti. Želeo bih da radim soju, međutim, u srednjebanatskom okrugu to je jako velik rizik pošto imamo malu količinu padavina i raspored padavina nije dobar, tako da uglavnom ljudi budu u gubitku. Fali nam soja da bi zatvorili plodored. Obično sejemo pšenicu, kukuruz, suncokret – to su nam glavna tri useva, još kada bi ubacili soju onda bi to bilo potpuno, međutim, nemamo sisteme za zalivanje, radi se na tome i imamo u planu“ – ističe Stevica.
Dok žedne srednjebanatske njive čekaju izgradnju nimalo jeftinih zalivnih sistema, ratari se bore sa prirodnim nepogodama i niskim otkupnim cenama, ali znaju da će njihova muka, kad tad u nekoj meri, biti nagrađena.
Opširnije pogledati u prilogu.
