Proizvodnja mleka na Jadranskom moru
Iako kroz malo mačvansko selo Jadranska Lešnica, teče reka Jadar, a oko nje su naseljeni Jadrani, mesto nije dobilo naziv po lokalnoj reci. Dobilo je po Jadranskom moru – priča nam o poreklu naziva svog rodnog sela, Radenko Krunić, poznati stočar. Nije Jadranska Lešnica poznata po turizmu, iako to živopisno selo ima sve potencijale za razvoj seoskog turizma. Poznato je po poljoprivredi, neženjama, a pre svega, po vrednim i plemenitim domaćinima. To mačvansko selo poznato je i kao kolevka hraniteljstva. Naši domaćini Radenko i Rada, pružili su svu pažnju generacijama dece, koja su bila daleko od bioloških roditelja.
Povratak u selo najmudriji izbor
Jednaku pažnju posvećuju i svojim životinjama na porodičnoj farmi, na kojoj proizvedu oko 5 hiljada litara mleka ekstra kvaliteta, godišnje. Iako se od malih nogu, uz dedu i oca, bavio poljoprivredom, nakon što je 2007. godine ostao bez posla u hemijskoj industriji, povratak u selo bio mu je, kako ističe, najmudriji izbor. Poseduje ovaj vredni 65-ogodišnji Mačvanin i svu neophodnu mehanizaciju. Obrađuje oko 30 hektara plodnih oranica, na kojima već godinama seje pšenicu, ječam, kukuruz i soju. Tako svojim kravama obezbeđuje kvalitetnu i isbalansiranu ishranu tokom cele godine. Krunić kaže da je mačvanskim ratarima ova godina bila naklonjena. Ipak, poput ratara u drugim krajevima, kasnili su sa jesenjom setvom, zbog suvog zemljišta. Više je nego zadovoljan prinosima svih kultura.
Podstaći stočare većom otkupnom cenom mleka
U njegovim štalama, trenutno se nalazi 29 grla simentalske rase. Dnevnom proizvodnjom, od oko 15 litara, kaže da je zadovoljan. Trenutno nije dovoljno motivisan da se te količine povećaju. Pre svega, zbog niske otkupne cene mleka, koja se nije menjala godinama unazad. Radenko smatra da se nijednom proizvođaču u Srbiji, koji se isključivo bavi tom proizvodnjom, ne isplati da povećava količine. Bar dok otkupna cena ne bude između 50 i 60 dinara. On sa trenutnih 31 dinar po litri, koliko mu tamošnji otkupljivači plaćaju, teško pokriva i najosnovnije izdatke.
Uz mlečno uskoro i tovno govedarstvo
Ono oko čega naš sagovornik nije imao dilemu, jeste neophodnost unapređivanja proizvodnje. Sve preporuke savetodavaca iz „Poljosaveta“u Loznici, čije je odabrano gazdinstvo, bespogovorno je primenjivao. Odnedavno je, na njihovu inicijativu, proširio svoju proizvodnju i na tov bikova. S obzirom na to da na farmi već ima nekoliko teladi solidne genetike, predložili su mu da ih zadrži na farmi i preusmeri deo svoje dodsadašnje proizvodnje mleka i na tov bikova. Jedan od razloga za to bio je, kako nam je rekla stručna saradnica za stočarstvo, Gordana Vujaklija, da se počne sa poboljšanjem genetskog potencijala. To će biti i jedan od glavnih zadataka poljoprivrednih stručnjaka, u godinama koje slede.
Poboljšati genetski potencijal goveda u Zapadnoj Srbiji
Na predstojećim zimskim predavanjima, animiraće se tamošnji stočari i na bavljenje tim vidom stočarstva. Naročito imajući u vidu i nedavnu najavu resornog ministra Branislava Nedimovića, da će podsticajna sredstva za tov junadi, od naredne godine iznositi 15 hiljada dinara po grlu. Upravo ta činjenica ohrabrila je i Radenka Krunića da podigne nove savremene objekte i nabavi još nekoliko teladi simentalske rase. Kaže da mu trenutna tržišna cena od 2 ,40 evra po kilogramu za utovljenog bika, odgovara. Ukoliko bi se ona i zadržala, kaže da razmišlja i o intenzivnijoj proizvodnji. Zato je i počeo da gradi i novo, savremeno tovilište.
Subvencije i olakšice – „vetar u leđa“domaćim stočarima
Pozdravlja sve odluke nadležnog Ministarstva koje preduzimaju ne bi li podigli na noge posrnulu poljoprivredu i domaćim paorima povratili dostojanstvo i veru u napredak. Svakog dana se susreću sa brojnim manjim problemima u proizvodnji. Regresirano gorivo, kako kaže Krunić, najskuplje je u regionu. To im je najveća stavka ali bez njega bi im i njive bile neobrađene.
Kvalitetom grla ne zaostajemo za švajcarskim farmerima
Nisu samo domaći proizvođači u nezavidnom položaju, kaže Krunić. Imao je prilike da tri meseca provede na jednoj švajcarskoj farmi. Kako ističe, i tamošnji farmeri negoduju na poteze svoje države ali su još uvek daleko ispred u odnosu na stočare iz Srbije. Jedna od glavnih prednosti švajcarskih stočara jeste činjenica da su njima otkupne cene zagarantovane. To je posledica uređenosti tržišta ali i podsticaji od 1000 franaka po grlu na godišnjem nivou.
Sve generacije Krunića ostaju u selu
Zadovoljstvo mu je sve vreme na licu i dok govori o predstojećim planovima na gazdinstvu. Uz njegovu suprugu Radu, uskoro će intenzivnije uključiti i njegova dva sina. Za razliku od većine svojih vršnjaka, zasnovali su porodice u Jadranskoj Lešnici. Sve nade polažu u tovno govedarstvo, koje bi, prema najavama nadležnih, trebalo da bude jedna od najperspektivnijih grana domaćeg stočarstva.
