Uzgoj ovaca kao životni poziv
Kada je kao devojčica od svog oca dobila na poklon jagnje – Travničku pramenku, Mara Šupica iz Plaškog, znala je da će tim životinjama posvetiti svu svoju pažnju i ljubav do kraja života. Ratni vihor 90-tih godina prinudio je ovu 48-godišnju poljoprivrednicu, da sa suprugom Milanom, lovočuvarom, svoj novi dom pronađu u Južnom Banatu, u selu Nikolinci.
Jagnjad odnegovana s ljubavlju
Kada su se doselili u Južni Banat, priča nam na početku razgovora nasmejana Mara, imali su jednu kravu, krmaču i tri koze. S obzirom na to da su ovce njena velika ljubav iz zavičaja, odlučila je da na veštačkom mleku odhrani nekoliko jaganjaca. Ta brojka je vremenom postala dvocifrena i u njenom dnevnom boravku svoje prve korake napravilo je preko 80 jagnjadi. A ona su, kako ponosno ističe naša sagovornica, na njihovoj farmi dočekale i starost. Njena ljubav i posvećenost životinjama je tolika da gotovo svaka, od preko 200 grla, ima neki nadimak. Beba i Beban, najmlađi među njima, sve vreme našeg razgovora tražili su njenu pažnju.
Mara- banatska čobanka
Ne zna Mara ni za crveno slovo u kalendaru. Ne pamti kada je sa suprugom imali prilike negde da otputuju na zasluženi odmor. Duži niz godina bavili su se i proizvodnjom kravljeg mleka i sira. Međutim, to im je oduzimalo previše vremena i energije a isplativost je bila gotovo ravna nuli.
Sve ove godine, Šupicu su vodile ljubav i posvećenost virtemberg ovcama, na koje preusmerila svoju pažnju. Ona kaže da je prosečan životni vek njihovih ovaca 14 godina. Dugovečnost duguju, zadovoljno dodaje ona, činjenici da su najveći deo godine na ispaši. Tokom zimskih meseci su u toploj štali, gde imaju dopunjenu kvalitetnu ishranu. Dovoljno je, kaže ona, da prođe pogledom po štali i nepogrešivo može da napravi dijagnozu stanja svojih 230 ovaca. Mara je, zbog prirode posla njenog supruga, najveći deo dana sama na imanju. Kaže da su joj sinovi od ogromne pomoći, pre svega oko održavanja higijene štale kao i utovara životinja prilikom prodaje lokalnim klaničarima.
Ovčarnik po meri ovaca
Kada su pre dvadesetak godina podizali ovčarnik, trudili su se da im dobrobit životinja bude na prvom mestu. Mara nam objašnjava da ovce ne vole previše otvorene i provetrene prostore ali je važno da imaju dovoljno svetlosti. Najopogodniji su, smatra ona, drveni, visoki objekti. Osim od uslova u kojima se životinje odgajaju, ekonomika proizvodnje direktno zavisi i od kvalitetne ishrane ovaca. S obzirom na to da su pašnjaci na Deliblatskoj peščari poslovično lošijeg kvaliteta, porodica Šupica obrađuje 30-tak hektara zemljišta. Ishrana ovaca bazirana je na kukuruzu, ječmu, detelini, silaži, senu.
I kvalitet i kvantitet
Mara kaže da su se bez mnogo premišljanja odlučili za virtemberg ovce. Izdržljiva su rasa, koja se brzo aklimatizuje. A vodili su se i ekonomskom isplativošću. S obzirom na to da se Mara emotivno vezuje za svaku od ovaca, u danima kada kupci dolaze po jagnjad ona nije kod kuće.
Cena jagnjadi, oduvek je zavisila od ponude i potražnje. Retke su, kaže ona, bile situacije kada su ovčari bili zadovoljni postignutom otkupnom cenom. Dešavalo se da su svoj proizvod prodavali po daleko nižim cenama od realne. Trenutnih 300 dinara za kilogram, ova ovčarka smatra zadovoljavajućom. Mara napominje da je svih ovih godina podjednako vodila računa i o kvalitetu i o kvantitetu.
U dostizanju zacrtanih ciljeva od velike pomoći bila joj je i saradnja sa savetodavcem, Zoranom Rajkovićem iz Poljoprivredne stručne službe „Agrozavod“ u Vršcu. Diplomirani inženjer stočarstva, koji od samog početka prati rad porodice Šupica, kaže da mu je žao što su se Mara i Milan privremeno odrekli proizvodnje mleka i kravljeg sira. Po tome je ovaj bračni par nekada bio prepoznatljiv. Prilikom zimskog obilaska domaćinstva izrazio je nadu da će se, uskoro, vratiti na taj „kolosek“.
Genetika, dobra ishrana i ljubav – dobitna kombinacija
Mara, na kraju razgovora napominje da je kroz praksu, svih ovih godina, naučila da su izbor rase, dobra genetika, adekvatna ishrana, nega i ljubav dobitna kombinacija za vrhunski izgled grla. Ovčarstvo je, dodaje ona uz širok osmeh, način života, kojeg ne želi da se odrekne ni u danima penzije. Namera joj je da, u godinama koje slede, poveća svoje stado ovaca. Ali ne isključuje ni mogućnost da će se njeni sinovi, uz ovčarstvo, oprobati i u proizvodnji koza.
