Proizvodnja maka postaje sve zanimljivija našim domaćinima, a u Krčedinu se time bavi nekoliko poljoprivrednika. Jedan od njih je i Željko Tuvedžić koji je proizvodnji duvana, pre nekoliko godina, dodao i proizvodnju maka.
“Ja sam mak počeo da sejem pre oko šest godina, na nagovor jednog prijatelja koji se time bavi. Pve godine smo posejali dva jutra, ta setva je uspela, bili smo zadovoljni. Međutim, sledeće dve setve nisu uspele zbog suše, jer se mak seje u jesen, a možda je i naša greška. Možda smo duboko posejali, jer je seme jako sitno. Otprilike nama svake treće godine setva uspe.” – priča nam Željko.
Proizvodnja maka našeg domaćina je ove godine na 21 jutro. Reč je o jednoj mađarskoj sorti, a Željko je koristio svoje prošlogodišnje seme. Za setvu je koristio žitnu sejačicu, a mak je posejao u oktobru mesecu. Puno je faktora koji utiču na nicanje maka, a izgleda da mu je ove godine dosta toga pogodovalo, te mak za sada izgleda odlično.
“Ide 750 grama semena po hektaru. Setva mora biti dosta precizna, kako biste posle imali manje raščupavanja. Ovde je zaorano 350 kg MPK đubriva u jesen, pogrešili smo što proletos nismo još prihranili, ali mislili smo da ne treba. Ali smo onda išli sa aminokiselinama dva puta, posle su bile i kiše pa za sad lepo izgleda, Dva dana smo se mučili da podesimo sejačicu, ali bili smo uporni i uspeli. Mak skidamo nakon pšenice.” – kaže naš domaćin.
PRINOS RELATIVNA STVAR, KAO I CENA
Kada pričamo o prinosima, to je relativna stvar koja zavisi od mnogo toga, dodaje naš domaćin. Ako je godina dobra možete imati 600-700 kilograma po jutru, ali isto tako može da se desi da imate i svega 100 kilograma, kada je godina loša, ističe Željko. Kao što smo rekli, mak traži kvalitetnu prihranu, kao i adekvatnu zaštitu.
“Mak se mora štititi. Najveći problem je crv koji ubuši čauru, pa napravi štetu, a javlja se i rđa.” – dodaje Željko.
Žetva se radi sa kombajnom kao za pšenicu, a nakon toga neophodno je sušenje, kao i čišćenje od nečistoća. Željko nam je ispričao i to da mak malo kalira u džakovima, te je neophodno dodatno merenje pre prodaje. Ali najvažnije je da bude suv i bez primesa, kako biste ga kvalitetno sačuvali.
“Nakon što se pokosi, mora da se raširi u šupe na jedno desetak dana, da se osuši. Zatim ide na selektor, da se očisti, pa ga onda pakujemo u papirne džakove od 20 kila. Mi smo do sada prodavali nakupcima.” – dodaje naš sagovornik.
DOMAĆI MAK BOLJI OD UVOZNOG
Na tržištu nailazimo i na uvozni mak koji često ume da bude gorak, a u Srbiji se može proizvesti zaista kvalitet, dodaje naš sagovornik.
“To vam je ista priča kao sa belim lukom iz Kine, ili pasuljem iz Turske. Zašto uvozni, kada imamo naš domaći koji je daleko bolji. Ista priča je i kada je proizvodnja maka u pitanju. Prednost jeste to što ga skladištimo, pa možemo čekati bolju cenu. Ne znam kako je bilo prošle godine, jer nama lane nije uspela setva, pa nismo ni imali maka. Iako su kupci zvali, tražili.” – kaže Željko.
U Krčedinu trenutno ima oko 30 hektara pod makom, svima je uspela proizvodnja ove godine, a Željko smatra da ni plasman neće biti problem, a da li će i koliko posejati ove jeseni, zavisi od cene.
