OVČARSTVO U TEŠKOJ POZICIJI
Na gazdinstvu porodice Popovicki iz Kulpina oduvek je bilo ovaca. Pre tri godine, naš domaćin Milan, rešio je da oformi jedno umatičeno stado, a izbor ovaca je pao na il de fransa.
“Imali smo mešavinu rasa, šarena glava, crna glava, ali ti melezi jaganjci su nam bili najlepši za ražanj. Međutim, sada se traži bela glava, pa subvencije, tako da smo polako i mi prešli na belu glavu, na il de fransa, pa sada imamo jedno solidno, umatičeno stado.” – kaže Milan.
Danas njegovo stado broji 35 umatičenih ovaca, a Milan je zadovoljan postignutim. Iako je rasu sasvim slučajno izabrao, karakteristike il de fransa mu se sviđaju, a posebno radman mesa koji kupci i gledaju. Naravno, ne radi se tu samo o genetici već je za kvalitet neophodna i kvalitena ishrana koja na ovom gazdinstvu ne manjka.
Međutim, uprkos svom trudu, ovo proleće nije bilo plodonosno za prodaju ovaca. Zatvaranje pečenjara i ugostiteljskih objekata zbog korona virusa itekako je otežalo samu prodaju, ističe Popovicki. Ne mogu se pohvaliti ni trenutnom otkupnom cenom jagnjadi.
“Prasad su sada skuplja od jagnjadi. Prošle godine nije bilo problema, jer je jedna firma otkupljivala za izvoz. 10.000 dinara za jagnje od 35 kila, pa smo imali i te dve hiljade dinara po jagnjetu, tako da je to bilo dobro. E sada toga nema. Opredeljini smo na pečenjare, pa ne dobijemo ni te 2000 dinara od države. Sada cena nije ni 250 dinara, ali je problem što ni kupaca nema.” – ističe Popovicki.
TEŠKO BEZ PODRŠKE DRŽAVE
Atar Kulpina ima veoma kvalitetnu zemlju sa oko 4% humusa, kaže Milan. Usevi su u dobrom stanju, iako je sezona startovala sa ozbiljnom sušom. Ipak, cenu pšenice još ne znaju, ali se nadaju da će biti bar nešto bolja u odnosu na lane. Nafta je stavka broj jedan u svakoj grani poljoprivrede, te ne bi bilo loše kada bi poljoprivrednici imali neke povlastice na tom polju, naravno, uz izraženiju kontrolu. Države u regionu to imaju, pa plus subvencije po hektaru. Milan smatra da je svako poređenje neprimereno.
“Hrvati recimo za repu imaju oko 500 eura, kod nas ništa. Sad mi treba tome da konkurišemo, pa ne možemo. Iako se ovde kod nas proizvodi repa veoma dobrog kvaliteta, jer je zemlja kvalitetna, nema truleži, a bolesti lakše suzbijamo. Ovde kod nas su ljudi odustali od repe, 98% njih. Međutim, ljudi se polako vraćaju repi. Mi nismo odustajali. Recimo 2017. godine smo jedino na njoj zaradili. Sejali su ljudi soju umesto repe, ali ako imaš ispod 3 tone po jutru, to je čist gubitak, tako da se vraćaju repi.” – priča nam naš domaćin.
REPA ZA SAD OBEĆAVA DOBAR PRINOS
Ne znaju ljudi ni šta bi sejali, dodaje Milan. U repi navodno znaš cenu, ali ti odbije na digestiji. Soja ima lošu cenu, kao i suncokret, o pšenici da ni ne govorimo. Ostaje samo kukuruz kao najsigurnija ratarska kultura. Pa ipak, u kulpinskom ataru repa je posejana na oko 20% više nego prethodnih godina. Za sada izgleda veoma dobro, te proizvođači očekuju odličan prinos. Pa ipak, teško je biti proizvođač koji je prepušten sam sebi.
“Kada seješ šećernu repu, navodno znaš cenu, ali ne znaš kolika će biti digestija. Znam ljude ovde koji 50 godina unazad proizvode šećernu repu, a sad odjednom kao ne znaju da proizvedu. Digestijom nam prepolove cenu. A ne možeš sam u kampanji šećerne repe da proveriš digestiju, nigde u Srbiji. A rezultat analize dobiješ tek sutradan, kada si već predao repu, ona već prerađena. Ne možeš ni da se žališ.” – ističe naš sagovornik.
Puno je tema o kojima bismo mogli razgovarati, ali suština je da poljoprivreda mora biti grana broj jedan u Srbiji. Kako kaže Milan, i tokom vanrednog stanja poljoprivredni proizvođači su radili, pauze nije bilo, jer nam je hrana svima neophodna, ističe naš domaćin.
