Domaćin iz Turije uljani mak je posejao iz puke znatiželje na 8 jutara zemlje i nije se pokajao. Naprotiv. Sve je prodao, a mak mu je doneo solidan profit. Ove godine će proširiti površinu pod ovom uljaricom na oko 30 jutara.
Puna agrotehnika, savremena mehanizacija, ali i bezuslovna ljubav prema poljoprivredi, osnovni su preduslovi za uspešno bavljenje tim poslom, poručuje 30-ogodišnji Savo Kvrgić, iz Turije. Ovaj mladi ratar, koji, uz pomoć članova porodice, obrađuje 200 hektara obradivog zemljišta, na kojem, u najvećoj meri, gaje soju i kukuruz, prošle jeseni posejao je i mak, kako kaže, iz puke znatiželje. Uljani mak je posejao na 8 jutara zemlje, i, kako kaže, nije se pokajao, jer je uspeo da ubere oko 700 kilograma po jutru te kulture.
Mak se seje poput pšenice
Radio je preciznu setvu sa navigacijom i sa novom sejalicom, potrošio je, kaže, oko kilogram semena po jutru. Kako objašnjava, mak se seje poput pšenice, kada vremenske prilike to dozvole. Ne podnosi teška i slana zemljišta, mora da se gaji u plodoredu, i na isto mesto dolazi tek nakon tri godine. Osnovna, duboka obrada ide u jesen, do setve mora više puta da se kultiviše i da se uništava korov, a setva se vrši krajem septembra, početkom oktobra. Kada je reč o zalivanju, čim se posadi trebalo bi da padne kiša, jer ako ne „pokisne“, kako kaže Savo, neće izniknuti. Mak je veoma osetljiva kultura, i zahteva negu, ali ne trpi previše hemijskog tretiranja.
Uz pomoć selektora do idealne čistoće
Čim je u julu ugrabio nekoliko uzastopnih toplijih dana, ušao je, kaže, kombajnom u svoje parcele, kako bi obavio žetvu ovogodišnjeg roda maka. Prosušeni mak su desetak dana propuštali kroz selektor, kako bi postigli idealnu čistoću, da bude spreman za konzumiranje. Mak je uljarica, i ukoliko se neadekvatno pakuje i čuva, vrlo brzo užegne. Zato je, nakon žetve, najvažnije da bude potpuno suv i bez primesa, kako biste ga kvalitetno sačuvali u papirnim džakovima, do same prodaje.
Cena maka na veliko 250 din./kg, na malo do 500 dinara
Kompletan rod, Savo je ove godine prodao poznatom kupcu na veliko, jer mu se ne isplati da prodaje kilogram po kilogram količinu od 7 tona maka. Kako ističe, nekada su ratari za mak u zrnu mogli da dobiju i do 500 dinara za kilogram na veliko, ali nakon ekspanzije proizvodnje, kao i prekomernog uvoza te uljarice, cena je oborena na 200 do 250 dinara. Ali i u tome se može pronaći računica, te će ove godine posejati oko 30 jutara maka.
Proizvodnja maka u Krčedinu, takođe, je zanimljiva tamošnjim domaćinima koji gaje već nekoliko godina i proširuju zasade. Na tržištu postoji uvozni mak, ali domaći je daleko bolji i kvalitetniji.
Savremena mehanizacija okosnica daljeg razvoja
Mak im je lepo rodio, a za ostale kulture koje gaje Kvrgići, ovo je bila prilično loša godina. Kako kaže, vremenske prilike su se itekako odrazile kako na prinose, tako i na kvalitet soje i kukuruza. Nadaju se adekvatnoj ceni, koja bi im pomogla da 2021-vu godinu proknjiže u plusu. Uz sve obaveze, uspeva da prati i objave konkursa za korišćenje podsticajnih mera države za mlade poljoprivrednike. Od Pokrajinskog sekretarijata su, kako nam je rekao, dobili povraćaj sredstava za kupovinu traktora i tanjirače, a prolazili su i na konkursima iz IPARD fondova za obnovu mehanizacije. Ovaj uzorni proizvođač iz Turije, koji se ljubazno javi svakom komšiji i pomogne im kada god je u mogućnosti, kaže da seoski život nikada ne bi menjao za onaj u gradu.
Lipicaneri ljubav za sva vremena
Beskrajna je i njegova ljubav prema konjima lipicanerima. Žao mu je, kaže, što zbog nagomilanih obaveza, sve manje vremena ima za svoje mezimice, tri vrane kobile lipicanerke, koje su mu najveća ljubav još od dečačkih dana. Retke su prilike, poput ove gde poziraju u našu kameru, da sa gazdom malo prodefiluju sokakom, i za to će, sa osmehom na licu zaključuje Savo, morati da sačekaju prve zimske dane, koji su jedina prilika kada ratari mogu malo da predahnu.
Sagovornik: Savo Kvrgić iz Turije
