Crepaja je najjužnije naselje opštine Kovačica, koje pripada Južnobanatskom okrugu. Ovo mesto je izgrađeno istočno od donjeg toka Tamiša na lesnoj terasi, a atar joj se prostire i na lesnoj zaravni. Prema podacima iz 2002. godine Crepaja je imala 4.855 stanovnika, dok je deset godina ranije imala 5.128 meštana. U nacionalnoj strukturi preovladava srpsko stanovništvo, a zatim slede Romi, Slovaci i Mađari. Lokalno stanovništvo se u najvećoj meri bavi ratarstvom i voćarstvom. Mladih ljudi koji vide svoju budućnost na selu i žele da ostanu na dedovini ima u velikom broju. Jedan od njih je i Dejan Atanacković koji na oko 50 hektara uzgaja repu, suncokret i kukuruz koji u setvenoj strukturi zauzima najveći udeo. Ovog proleća setva je bila skuplja nego ikada pre, ističe naš sagovornik, ali je uprkos svemu on uspeo da poseje u optimalnom roku.
U ovom trenutku zemlja je suva, visoke temperature koje traju danima, bez kapi kiše učinile su svoje. Usevi su suvi, a za sejačicama se diše oblak prašine. Biljkama je sada preko potrebna dobra kiša kako bi pravilno nastavile svoj rast i razvoj. Zaliha zemljišne vlage gotovo da nema i padavine se željno iščekuju.
„Za sada ima vlage, podzemne vode su blizu, ali sve je to na staklenim nogama“, kaže naš domaćin.
Dejan za sada nije podnostio zahtev za subvencije, ali planira da u budućnosti proširuje svoju proizvodnju kada će mu trebati i više novca za mehanizaciju. Osnovna pomoć koju dobija po hektaru mnogo mu znači, a od toga kakva godina bude bila zavisiće da li će aplicirati za podsticaje koje država nudi.
Naš sagovornik kaže da svaka kultura donese neki novac, ali ne može da se seje samo jedna kultura i mora da se gleda prosek od 10 godina. On je pokušao i mak da gaji na manjim površinama, a i to traži plodored.
Naš sagovornik kaže da ukoliko se primenjuje kompletna agrotehnika i strogo vodi računa o plodoredu svaka kultura može da donese lepu zaradu. Zemlja ovog kraja je dobrog kvaliteta, a stari slogan koji glasi: „puna agrotehnika-puna prikolica“, pokazao se kao recept za viskok i stabilan rod. Ostaje samo da se vidi da li će vreme ići na ruku ratarima i da li će padavina biti dovoljno do žetve. Ratari strepe da se ne ponovi sušna godina, kao što je to bila prethodna.
Sagovornik: Dejan Atanacković, selo Crepaja
