Ratarska proizvodnja u selu Ribare

0
895
Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja---03

Ratarska proizvodnja ili stočarstvo? Pitanje koje se stavlja pred sve veći broj poljoprivrednika.

Orius 1120x1080

Iako je najveće selo u jagodinskoj opštini – Ribare, sa oko 7 i po hiljada stanovnika, naziv je dobilo po ribarima, kojih je nekada bilo u velikom broju, danas je to pomoravsko selo najpoznatije po vrednim ratarima i stočarima. 39-ogodišnji Aleksandar Mijajlović, jedan je od retkih meštana srednje generacije, koji je ostao da živi i radi u selu, jer ga privremeni rad u inostranstvu nije privlačio. Godinama je, kako nam priča na početku razgovora, bio privatni preduzetnik, ali je sve svoje slobodno vreme posvećivao i radu na farmi svoga oca.

Ratarstvo prevagnulo nad stočarstvom

Oprobali su se Mijajlovići, proteklih decenija, u svim vidovima stočarske proizvodnje. Ali su zbog sve veće neizvesnosti na tržištu, promenljivih cena, nestabilnih agrometeoroloških uslova i skupih troškova proizvodnje, izašli iz te grane i posvetili se isključivo ratarstvu. Mukanje krava i roktanje svinja, na gazdinstvu Mijajlovića, danas je zamenilo brujanje mehanizacije. Sve svoje znanje i energiju, Aleksandar je usmerio na unapređenje ratarstva. Uz standardne kulture, koje su se godinama unazad gajile na njihovim njivama, kao što su pšenica i kukuruz, on je uvrstio soju i uljanu repicu.

Agil 1120x180

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja---02Uljana repica sve atraktivnija pomoravskim ratarima

Kako nam je rekao naš sagovornik, zadovoljan je do sada postignutim prinosima. Koji su ostvareni zahvaljujući strogom poštovanju preporuka i saveta stručnjaka Poljoprivredne stručne službe u Jagodini. Prema rečima Milanke Miladinović, dugogodišnjeg savetodavca te službe, koja je bila u redovnom obilasku svog odabranog gazdinstva: Mijajlovići spadaju u retke tamošnje ratare koji su završili jesenju setvu u optimalnom roku. Miladinovićeva napominje da je uljana repica sve atraktivnija pomoravskim ratarima. Aleksandrovu želju da zaseje tu kulturu, pre tri godine, su podržali i pomogli sa savetima. Pomoravski ratari su željno iščekivali prve novembarske kiše kako bi mogli da uđu sa mehanizacijom u svoje oranice i završe jesenju setvu kultura. Ona dodaje da je setva u tom delu Srbije završena na svega 40 posto površina.

PROČITAJTE I...  Farma svinja u Starom Žedniku

Negativan bilans na kraju 2018. godine

Prethodnih godina je ostvario solidne prinose te uljarice, a 2018 – u će pamtiti kao lošiju. Kada je reč o prinosima ostalih ratarskih kultura, koje je zasejao na oko 35 hektara, nema razloga za nezadovoljstvom. Ali ne i kada je reč o svođenju bilansa pred kraj godine. Ambicije za povećavanjem parcela ima, ali ga u tome, kako pomalo razočarano dodaje, sputava manjak obradivih površina koje bi uzeo u zakup. Kaže da se državi do sada obraćao samo za dobijanje kratkoročnih subvencionisanih kredita za kupovinu repromaterijala. Više je problema sa kojima se tokom proizvodnje susreće ovaj vredni ratar. Ali mu je nedostatak sredstava za podizanje skladišnih prostora, trenutno jedan od gorućih. Voleo bi kada bi država obratila više pažnje na domaće poljoprivrednike.

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja---01Manjak zemljišta u zakup

Aleksandar kaže da, iako u tom kraju mnogi domaćini poseduju obradivo zemljište, nisu voljni i da ga izdaju u zakup, uprkos činjenici da je ne obrađuju. Razočaran je ali ne i iznenađen činjenicom da do opštinskih parcela, dolaze uglavnom isti ljudi. A oni koji se isključivo bave ratarskom proizvodnjom, ne budu uzeti čak ni u razmatranje. Državi zamera što u proteklim godinama nije sprečila nelojalnu konkurenciju. Ali i to što nije donela konkretne mere za određene olakšice, što je dovelo do zatvaranja velikog broja farmi.

PROČITAJTE I...  Zaštita uljane repice od štetočina u jesen

Bolji dani za ovčarstvo

Aleksandar kaže da ga još od malih nogu prati jaka znatiželja i potreba da se oproba u raznim delatnostima. Kako ističe ovaj pomoravski proizvođač, u preduzetničke vode se više sigurno neće upuštati. Ali ne isključuje mogućnost bavljenja ovčarstvom u skoroj budućnosti. Naročito ako država bude nastavila sa podsticajnim merama za taj vid proizvodnje. Na naše pitanje hoće li eksperimentisati i u voćarstvu, i hoćemo li ga i za par godina predstaviti kao ratara? Mijajlović odlučno odgovara da će u tome istrajati, pre svega, zbog svoje dece, koja su pokazala interes za bavljenjem tom granom poljoprivrede.

Prethodni tekstUzgoj Safolk ovaca u Banatu
Sledeći tekstUzgoj svinja u selu Bare

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime