Uzgoj svinja nije proizvodnja iz zadnjeg dvorišta i ne može biti uzgredni posao ili hobi. Kaže na početku našeg razgovora, 34-ogodišnji Mladen Mitić iz požarevačkog sela Bare. Više od polovine meštana njegovog rodnog sela je na privremenom radu u nekoj od evropskih zemalja, među kojima su i njegov brat i roditelji. On se ipak odlučio za ostanak, kako bi nasleđenu mini farmu svinja unapredio i podigao na viši nivo. U danu kada smo ih posetili, Mitići su bili na okupu zbog porodične slave. Već narednog dana Mladen i njegova supruga vratili su se svakodnevnim obavezama.
Tovilište zamenjeno prasilištem
Iako su njihovi obori nekada služili kao tovilište svinja, danas su se orijentisali isključivo na proizvodnju prasadi. Objekte, koje je nasledio od pokojnog dede, neznatno je adaptirao i prilagodio savremenijim uslovima uzgoja. Autohtone rase, koje su ranije imali, zamenio je danskim rasama poput velikog jorkšira a prasiće je melezio sa Pijetrenom. Zadovoljan je tom rasom jer su, kako kaže prilagodljive i otporne na bolesti. Manjak objekata ali i lošija prodajna cena, nagnala ga je da se preorijentiše isključio na proizvodnju prasadi do 25 kilograma.
Izbalansirana ishrana bitna za pravilan razvoj svinja
Naš domaćin i njegova supruga Marijana, dobrom organizacijom uspevaju da obrađuju i 100 hektara zemlje. Na njima uzgajaju kukuruz, pšenicu, ječam i suncokret. Najveći deo žitarica se iskoristi za ishranu svinja a višak se prodaje. Mladen kaže da se na njihovoj mini farmi strogo vodi računa o ishrani životinja. Mora biti izbalansirana, sa pravilnim odnosom proteina i drugih materija. Naš sagovornik kaže da je trenutni kapacitet njihovog odgajališta 30 krmača. Ovaj mladi odgajivač kaže da se prasad u njegovom odgajalištu zadržavaju dok ne dosegnu oko 25 kilograma, za šta im je potrebno manje od 100 dana.
Mali proizvođači džaba kucaju na vrata države
Sa otkupom nema problema ali mu nestabilna cena, koja je ove godine najniža od kada se bavi tim poslom, često remeti matematičke bilanse na kraju sezone. Pamti i godine kada je za svoje prasiće dobijao i 250 dinara. Ove godine je drastično opala cena, na svega 180 dinara, koja mu je na granici isplativosti. Smatra da su domaći proizvođači u nezavidnom položaju i potcenjeni. Imajući u vidu da plaćaju najskuplje gorivo i repromaterijal a iz godine u godinu se suočavaju sa sve neuređenijim tržištem. Za proteklih 11 godina, koliko se intenzivnije bavi proizvodnjom prasadi nije imao potrebe da kuca na vrata resornog Ministarstva. Mišljenja je da mu se to ne bi ni isplatilo. Glavni razlog zbog kojeg im se nije obraćao za pomoć jesu komplikovane procedure i velika papirologija, koja im oduzima mnogo vremena.
Ne zaostajemo za stranim farmama svinja
Mladen i Marijana Mitić imali su prilike da žive i rade i u Italiji. Ali smatraju da je za njihovu decu selo Bare povoljnija sredina za zdravo odrastanje. Uz ratarstvo i uzgoj svinja, vode računa i o zasadima lešnika Mladenovog brata Milana. On je trenutno u inostranstvu. Želja im je da, u godinama koje slede, udvostruče trenutne kapacitete i povećaju obim proizvodnje. I to po uzoru na savremena prasilišta, koja su bila prezentovana na jednom od poljoprivrednih sajmova u Francuskoj, a koje su imali prilike da posete.
