Obilne padavine u maju i junu, negativno su se odrazile na većinu ratarskih kultura, u pojedinim delovima zemlje njive su bile natopljene vodom, pšenica je polegla, zrna su bila puna vlage, te su pojedini ratari, koji nisu mogli da spasu rod, prevremeno proglasili kraj sezone. To, na svu sreću, nije bio slučaj i sa banatskim paorima, budući da u tom delu Vojvodine, ove godine kiše nisu bile česte, ni obilne. Kako nam je, pred samu žetvu stočnog ječma i uljane repice, rekao Slobodan Krišan, ratar iz Mokrina, ova godina bi trebalo da bude obećavajuća, kada je reč o prinosima ratarskih kultura. Iako u tom delu Banata nije bilo ni padavina, ni olujnog nevremena, velika vlažnost zemljišta je prolongirala žetvu najvažnije žitarice, pšenice, a pogledi su im konstantno bili upereni u nebo, jer je u slučaju pojave bolesti kultura najvažnija brza reakcija ratara.
Suša „skidala“ rod sa oranica pre kombajna
Reagovali su na vreme, i kada je reč o sprečavanju potencijalnog širenja tzv. žute rđe, koja se nakon dužeg niza godina, ponovo pojavila na vojvođanskim žitnim poljima. U njihovom ataru, se, kako ističe Slobodan, srećom, niko od poljoprivrednika nije suočio sa tim gljivičnim oboljenjem ratarskih kultura, koje uništava list pšenice.
Ne raduju se banatski ratari ni ekstremno toplim letnjim danima, poput prošlogodišnjih, jer je suša bila brža od njihovih kombajna. Klimatske neprilike neizbežno će dovesti do promene setvene strukture, smatra Krišan. Na parceli sa pšenicom, na kojoj smo snimali reportažu sa njim, prošle godine se nalazio kukuruz, čiji prinosi su mu zbog ekstremno visokih temperatura bili umanjeni, te je odlučio da tu kulturu redukuje na svojim parcelama, zbog loše trpeljivosti na sušne dane.
Površine koje se trenutno navodnjavaju u Srbiji su simbolične, a takav je i broj onih poljoprivrednika koji su u finansijskoj mogućnosti da investiraju u zalivne sisteme. A to će, po svemu sudeći, biti neminovnost, te bi država trebala da stvori uslove za navodnjavanje što većih površina, ističe ovaj ratar iz Mokrina.
Sumnje u zalihe pšenice i „plavi dizel“
Osvrnuvši se na majske proteste poljoprivrednika, u kojima mokrinski paori nisu učestvovali, ali su svojim kolegama pružali maksimalnu podršku, Slobodan je izrazio nezadovoljstvo pojedinim merama, budući da se većina ratara još nije oporavila ni od prošlogodišnjih gubitaka, izazvanih zabranom izvoza žitarica.
Unazad dve godine bilo je manje posejane pšenice, a i rod je bio lošiji, pa se Slobodan zapitao da li zaista imamo toliko pšenice na lageru. Ovaj banatski ratar smatra da je priča o ogromnim zalihama žitarima u silosima, samo deo kampanje, kako bi se ovogodišnji rod otkupio za budzašto od poljoprivrednika, a konačna otkupna cena pšenice se još uvek ne zna.
Slobodan je izrazio sumnju i u obećano uvođenje tzv. plavog dizela, odnosno olakšica prilikom plaćanja goriva za poljoprivredne radove, budući da se na tu meru čeka već desetak godina.
Poljoprivreda kao način života od rane mladosti
Ovaj 41-ogodišnji mokrinski domaćin, koji obrađuje 100 hektara, i proizvodi pšenicu, ječam, suncokret i kukuruz, kaže da bi voleo kada bi se situacija u domaćem agraru promenila iz korena, jer je poljoprivreda njegov način života od rane mladosti, i sebe ne bi mogao da zamisli „zarobljenog“ u nekoj fabrici, iako je završio Višu Tehničku školu, smer mašinstvo.
U studentskim danima bavio se i rukometom, a sportski, takmičarski duh zadržao je u sebi do danas, samo što se sada, kako dodaje uz osmeh, takmiči u nadmašivanju sopstvenih rezultata.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Slobodan Krišan, ratar iz Mokrina
