U okolini Čačka, tačnije u ataru sela Donja Gorevnica setva krompira je u punom jeku. Mladi poljoprivrednik, Marko Lazarević će ove godine krompir posejati na oko 5 hektara, te spremno i sa puno nade ulazi u novu povrtarsku sezonu. Na ovim parcelama oko Morave se oduvek seje krompir, a postižu se i solidni prinosi, priča nam Marko.
‚‚Ostvarujemo mi dobre prinose ovde. Ovo zemljište se i navodnjava. Od 40 do 50 tona su prinosi. Mora sve dobro da se uradi. Kvalitetan sadni materijal, dovoljno đubriva, navodnjavanje, zaštita. Sve to mora da se odradi na vreme da bi se postigao taj prinos. Od sorti crvenih najviše radimo Bellarosu najviše, a od belih Arizonu i Rivieru. Te sorte su se najbolje pokazale kod nas. Najprinosnije su i odgovaraju tržištu.‚‚ – objašnjava Marko.
Iako je ovaj kraj poznat po proizvodnji krompira, Marko nam kaže da su mnogi i odustali od ove proizvodnje, jer im planove i kalkulacije kvari uvozni krompir.
‚‚Država bi mogla da zaštiti nas proizvođače kada se realizuje naš krompir. Kada ostanu neke male količine, tada ga treba uvesti. Ali zašto uvoziti ako ima velike količine našeg krompira. Mi smo zemlja poznata, a pogotovo čačanski kraj, po proizvodnji krompira. Mnogi su ljudi već odustali od proizvodnje.‚‚ – razočarano napominje Marko.
SUBVENCIJE NISU OD POMOĆI
Problem je i taj što i dalje ima proizvođača čiji prinosi su ispod 20 tona. Takva proizvodnja je zaista nerentabilna, ako znamo da u Evropi postižu prinose oko 60-70 tona. Marko dodaje i to da smo osim po prinosima, nekonkurentni sa drugim evropskim proizvođačima i zbog razlike u subvencijama. Naši su proizvođači u velikom raskoraku kada se upoređuju sa drugima.
‚‚Nama su ove godine subvencije legle 5200 dinara. Šta da uradim sa 5200 dinara? Platim dve nadnice danas. Koliko ima mladi poljoprivrednik u Nemačkoj subvencije? Ne mora u Nemačkoj. U bilo kojoj evropskoj zemlji. Kakve taj mladi poljoprivrednik ima olakšavajuće okolnosti da počne da se bavi nekom proizvodnjom. Počev od nabavke, mehanizacije. Mi vozimo mehanizaciju 30 – 40 godina staru. Dobre mi prinose postižemo sa čim zemlju obrađujemo.‚‚ – ističe Marko.
A kada pričamo o plasmanu, svako se snalazi kako zna i ume, dodaje naš domaćin. On konkretno, 70% robe sam vozi u Beograd na pijace, a razmišlja i o skladištenju. Priča o potrebi ozbiljnijih prerađivačkih centara, apsolutno je aktuelna i kada se govori o krompiru.
‚‚Radimo kod kuće neke magacine. Uskladištićemo pa može da sečeka jesen. Ne treba ni davati budzašto to što se proizvede. Počela je da radi I čipsara u Čačku. Nisam još radio sa njima ali imam par drugara koji rade. 18 -19 dinara je cena. Ako bi bila za par dinara više moglo bi to lepo da se radi. Nema ambalaže, nema ničega. Sa nive se direkt predaje.‚‚ – kaže Marko.
Osim krompira naš domaćin proizvodi još i kupus čiji izvoz je stidljivo prisutan u čačanskom reonu. Sve se više ljudi odlučuje i proširuje površine pod kupusom, nadajući se da će i ove godine imati sigurniji plasman.
Ostalo je još malo redova do kraja ove parcele koju danas seju, pa razgovor sa ovim mladim poljoprivrednikom završavamo pitanjem u vezi sa njegovim planovima.
‚‚Ja sam odlučio ovim da se bavim I baviću se. Boriću se koliko mogu. Šta će biti dalje, videćemo.‚‚
