Da li će situacija na tržištu oterati MLADE proizvođače MALINA sa SELA?

0
608

U godinama kada naša zemlja beleži demografski pad, naročito u ruralnim sredinama, ostanak mladih u svojim rodnim selima može se smatrati svojevrsnim trijumfom tih lokalnih zajednica. Selo Trešnjevica, koje je četvrto selo po veličini u ariljskoj opštini, za sada ne beleži negativan trend kada je reč o broju stanovnika, a tamošnji domaćini uspevaju da motivišu svoje naslednike da nastave tradicionalne, višedecenijske proizvodnje. To je pošlo za rukom i Mladenu Pantoviću, koji je ljubav prema proizvodnji malina, preneo i na svog devetnaestogodišnjeg sina, Marka, ali se, kako nam se požalio u prvim danima berbe tog voća, kada je otkupna cena bila oko 200 dinara, pokajao zbog te odluke.

Spyrale Adama 1120x1080

Zbog niske otkupne cene, berba je bila pod znakom pitanja

Jednako razočaranje bilo je i u Markovom glasu, kojem je ovo prva berba u nasleđenim, dobro „uhodanim“ malinjacima. Marko kaže da je zahvalan svojim roditeljima što su mu omogućili sve predispozicije za uspešan početak proizvodnje malina, jer bi mu, bez finansijske pomoći, ali i smernica u uzgoju, bilo višestruko teže.

PROČITAJTE I...  Reakcija PKS-a na blokade pogona otkupljivača malina

Od malih nogu je boravio u malinjacima i očima „krao“ zanat od svog oca, a po završetku srednje škole, se i sam upustio u malinarski biznis, kako se ne bi prekinula porodična tradicija. Iako nije neko ko se lako predaje i odustaje, zbog teške situacije u domaćem malinarstvu, premišlja se da krene u potragu za drugim poslom i zaposli se u svojoj struci.

LIBRETO 1120x180

U danu snimanja reportaže, nismo zatekli radnu atmosferu, iako su im se malinjaci zarudeli, a prva grupa sezonskih radnika im je stigla sa juga Srbije. Ovo je prva godina u kojoj su Pantovići, već na početku sezone berbe, morali da pošalju berače kući, jer bi ušli u nove dugove, kako bi mogli da im isplate dnevnice.

Malinari  godinama muku muče sa lošim atarskim putevima

Berba na dva i po hektara je, u međuvremenu, ipak obavljena, gajbice su bile prepune maline ekstra klase. Marko je ubrao nekoliko plodova maline i prokomentarisao da malina iz Trešnjevice i okoline, nije slučajno na dobrom glasu u čitavom svetu, ona se koristi u kozmetičkoj, farmaceutskoj, konditorskoj industriji i zato bi država trebalo da je proglasi strateškim proizvodom, budući da je ona već godinama izvozni brend naše zemlje. A da bi se proizveo taj srpski brend, potrebno je mnogo truda, znoja i ulaganja.

PROČITAJTE I...  Kolika će biti akontna cena maline?

Osim drastično skupljih inputa, proizvođači tog kraja, već godinama muku muče i sa nepristupačnim atarskim putevima, požalio nam se Marko. Svaka obilnija kiša im napravi velike probleme, i moraju da se snalaze na različite načine, kako bi stigli do svojih malinjaka. Kišoviti prolećni dani zadali su velike glavobolje ariljskim malinarima, ali na svu sreću, „crveno zlato“u tom kraju je bogato rodilo.

Početni elan i entuzijazam proizvođača splasnuo je nakon što su hladnjačari objavili otkupne cene, koje su se, u zavisnosti od toga da li je reč o prvoj, drugoj ili trećoj klasi, kretale od 80 do 240 dinara. Najvišu cenu ponudila je najveća hladnjača u Zapadnoj Srbiji, a budući da je ostali otkupljivači nisu sledili, revolt i bes su bili dominantni osećaji u redovima malinara u jeku berbe. Iako su se u više navrata okupili na zborovima, i protestnim vožnjama, nisu želeli da radikalizuju proteste.

Sviranje harmonike kao plan B

U slučaju da otkupna cena maline ostane, kako nam je rekao, sramotnih 200 dinara, naoštriće baštenske makaze i bez mnogo premišljanja će poseći svoje malinjake. Iako ne bi voleo da dođe do tog scenarija, ukoliko se stanje u domaćem malinarstvu ne bude promenilo, umesto na ovom gotovo bajkovitom vidikovcu, na obronku  brdašca Ostreš, viđaćemo ga, kaže, po gostionama i restoranima, jer kada sve ostale opcije zakažu, harmonika je tu da obezbedi siguran izvor prihoda.

PROČITAJTE I...  Malina gajena u plasteniku ima bolju perspektivu

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

 Sagovornici: Mladen i Marko Pantović, proizvođači maline iz Trešnjevice

Prethodni tekstLG ANERI – Budućnost u proizvodnji strnih žita
Sledeći tekstPočeo festival bobičastog voća u Beogradu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime