Retke su godine za koje domaći malinari mogu da kažu da im je protekla bez trzavica, jeda i nerviranja, ali 2023-ću će, kako su nam se požalili proizvođači iz okoline Arilja, definitivno zapamtiti kao jednu od najneisplativijih. 45-ogodišnji Mladen Pantović, koji je odrastao u malinjacima svog dede, kaže da ne pamti ovako tešku godinu, u kojoj se na početku sezone berbe, krajem juna, kada je naša ekipa posetila njegovo rodno selo Trešnjevicu, ophrvan besom i revoltom, premišljao da li da odustane od ovogodišnjeg roda i pošalje sezonske radnike kućama. Da nevolja nikada ne dolazi sama, uverila se porodica Pantović, nažalost, i krajem jula, kada su zbog superćelijske oluje, koja je pustošila njihov kraj, ostali bez krova nad glavom. Krupne ledenice, potpuno su uništile sve crepove na njihovom krovu, a osim objekata, grad im je napravio ogromnu štetu i na vozilima i u malinjacima.
Malina je terminska roba
Sezonski berači sa juga Srbije, sa kojima smo razgovarali, na plantažama porodice Pantović, ili kako su istakli, „u rudniku crvenog zlata“, su angažovani unazad pet godina. Kako su nam rekli, ovo je prvi put da im je gazda na početku sezone morao otkazati saradnju, zbog bojazni da neće biti u mogućnosti da ih isplati u celosti za njihov rad.
Dalibor iz Surdulice, koji je nezaposlen i sezonski poslovi su mu jedini vid prihoda, je podelio sa nama svoje nezadovoljstvo, ali i strepnju za egzistencijom svoje porodice. Nemoćni da bilo šta drugo preduzmu, tih dana su se nosili mišlju da se organizuju i izađu na ulice, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Do štrajka sezonskih radnika, kako smo u međuvremenu saznali od našeg domaćina, na svu sreću nije došlo, a ni protesti malinara nisu radikalizovani. Berba je početkom jula, ipak nastavljena u većini malinjaka u tom kraju, uprkos nepovoljnoj otkupnoj ceni, budući da je reč o krhkoj voćnoj vrsti, koja se po zrenju mora odmah obrati i skladištiti na niskim temperaturama.
Maline su nežne i osetljive, što se ne može reći i za otkupljivače i izvoznike tog voća, koji su ostali dosledni i strogo poslovni, kada je reč o ovogodišnjoj otkupnoj ceni. Za kilogram „crvenog zlata“ plaćali su od 80 do 240 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
Ostavljeni na vetrometini surovog tržišta
Na vapaje malinara za pomoć za izlazak iz krize, što na ulicama, što u kabinetu u Vladi Srbije, ostali su imuni i donosioci odluka u domaćem agraru, uz obrazloženje da država ne može da utiče na tržišne prilike, ali da će sugerisati otkupljivačima da povećaju otkupne cene. Sugestije nisu uvažene, čime su malinari prepušteni zakonima surovog tržišta, mnogima je ovo bila poslednja sezona.
Ova godina je, kako ističe Mladen, pokazala da je malinarski esnaf razjedinjen, ni ove sezone se nisu mogli usaglasiti oko osnovnih pitanja. Bavili su se Pantovići i proizvodnjom kupusa, sadili su i krompir, ali se nisu ovajdili ni od tih proizvodnji, iako su uspeli da proizvedu vrhunski kvalitet.
Deo malinjaka, pre godinu dana, Mladen je prepustio na rukovođenje svom 19 – estogodišnjem sinu Marku, ali, kako nam je rekao, ove godine se pokajao zbog tog poteza, jer ne bi voleo da i naredna generacija porodice jede „gorak malinarski hleb“. Budući da je i njemu daleko penzija, ukoliko se situacija u domaćem malinarstvu ne bude promenila, neće se, kaže, libiti da aktivira svoj električarski alat, i potraži uhlebljenje u nekoj od građevinskih firmi.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Mladen Pantović, proizvođač maline iz sela Trešnjevica
