Odličan PROFIT u proizvodnji MALINE

0
1363

Srbija je postala prepoznatljiva po malini odličnog kvaliteta, što je svrstava među značajnije proizvođače ovog voća u svetu. Srbija zauzima značajno mesto na svetskom tržištu odmah posle Poljske i Čilea. Kod nas se uglavnom uzgajaju dve sorte to su: MIKER i VILAMET koje su namenjane za zamrzavanje. Voćari tvrde da je naša malina veoma konkurentna na svetskom tržištu i po ceni i po kvalitetu.

Spyrale Adama 1120x1080

Gordana Filipović iz sela Uzovice, koje se nalazi u neposrednoj blizini Ljubovije, uzgaja malinu na oko 30 ari.  Malina je prošle godine donela odličnu zaradu. Jedan od glavnih razloga dobrog roda leži u kvalitetnom i sertifikovanom sadnom materijalu.

Avenue 1120x180px

Prošla godina ostaće upamćena kao rekordna i po dobrom rodu i po visokoj zaradi. S obzirom da je ovo tek nulta godina i da malina nije dostigla svoju punu rodnost, naša sagovornica ističe da je više nego zadovoljna sa  berbom. Malinari u Srbiji uglavnom ne navodnjavaju svoje malinjake, Gordana ima tu sreću da joj odmah uz parcelu prolazi rečica koja vodom snabdeva i hrani malinu, i predstavlja neprocenljiv resurs.

PROČITAJTE I...  Malinari nastavljaju pregovore sa hladnjačarima u Vladi Srbije

Plasman maline odličan i zagarantovan

Za gajenje maline najbolja su propusna, rastresita, slabo kisela zemljišta, bogata humusom iznad 3%. U malinjaku Gordane Filipović primenjuje se kompletna agrotehnika od prihrane i zaštite do berbe, koja je pod budnim okom inženjera za voćarstvo sa kojim se redovno savetuje.

Zanimljiv je podatak da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije pokrenulo inicijativu da se obnove plantaže malina i subvencionisalo 90 odsto od cene sertifikivanog sadnog materijala. Naša sagovornica kaže da je plasman odličan i zagarantovan, a isplativost iznad očekivanja, pod uslovom da se radi na pravi način, dosledno i odgovorno.

Oko 14 hiljada hektara u Srbiji je pod zasadom ove voćke, a svake godine naša zemlja proizvede od 80.000-100.000 tona crvenog zlata.

Sagovornica: Gordana Filipović, selo Uzovice

Prethodni tekstIskustva školovanog pčelara: Bez selidbe košnica nema ni zarade
Sledeći tekstKako sprečiti izduživanje sadnica i spasiti rasad

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime