Arilje je nadaleko čuveno po proizvodnji maline. Od nje živi skoro svako domaćinstvo, pa se tako prožimaju ekonomski i socijalni aspekti koji prate intenzivan uzgoj ovog voća. Tokom jeseni i zime malinu je moguće gajiti u zaštićenom prostoru koji pruža mnogo prednosti.
Malina donosi lepu zaradu tokom cele godine i odlično uspeva u plasteničkoj proizvodnji jer su uslovi u potpunosti kontrolisani.
Zadruga „Eko voće“ među najvećim proizvođačima sveže maline
Zadruga ili kooperativa „Eko voće“ iz Arilja jez apočela jesenju sadnju, kojoj smo i mi prisustvovali. Imaju veliko iskustvo, malina se gaji na otvorenom i u zatvorenom prostoru na oko 5 hektara, a prema njihovom mišljenju malina gajena u plasteniku ima bolju perspektivu.
Temperatura najbitnija
Za uzgoj malina u plastenicima, od navećeg značaja je temperatura. Izdanci izmrzavaju na temperaturi od -18 °C do -26 °C, a koren na temperaturi od -12 °C do -14 °C. Ako zemlja nije dovoljno vlažna prinosi će biti smanjeni, plod će se smežurati i osušiti, a biljka neće davati nove izdanke.
Prednosti uzgoja maline u plasteniku
Malina koja je posađena u plastenike, zaštićena je od nevremena, kiše i grada, i obično je gušće posađena, pa po hektaru može da rodi i 30 tona. Za sadnju se koriste izdanci poznate sorte, zdravi i i sertifikovani.
Malinjaci zasadjeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke, a u drugoj godini donesu dobar rod. Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah nakon vadenja, a ako to nije moguće, sadnice se čuvaju u hladnjačama. Zadruga „Eko voće“ primenjuje najsavremenije tehnologije kada je reč o uzgoju maline.
U plastenicima kao i na otvorenom polju primenjuje se kompletna agrotehnika, od sistema kap po kap, preko ostalih mera zaslužnih za visok rod i stabilnu proizvodnju. Krajnja zarada će zavisiti od prinosa, i od toga koliko je ulagano i koliko su se pažljivo gajile maline, ali i od krajnje cene na tržištu.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Božo Joković, zadruga Eko voće, Arilje