Iako je sezona malina odavno već završena, čini se da je za ovu voćnu vrstu sezona uvek aktuelna i da se stalno priča o njoj. Zbog dobre isplativosti, malina je u Srbiji počela da se gaji i na nekim atipičnim mestima, tj. u agroekološkim uslovima, pa tako veoma lako možete, recimo u Mačvi, koja je od davnina poznata kao tovljački kraj, pronaći uzgajivače maline. Dobra cena je glavni razlog, a jedan od problema je u tome što kod nas nema strategije sa kojom izlazi država, pa svako gaji šta stigne i misli da treba, bez savetovanja sa strukom.
I pored toga, Srbija je postala prepoznatljiva po malini odličnog kvaliteta, i to je svrstava među značajnije proizvođače maline u svetu posle Poljske i Čilea. U ariljskom kraju se uglavnom uzgajaju dve sotre to su MIKER i VILAMET koje su namenjana za zamrzavanje. Voćari ovog kraja tvrde da je naša malina veoma konkurentna na svetskom tržištu i po ceni i po kvalitetu.
Prednosti uzgoja maline u zatvorenom prostoru
Srbija je trenutno među prvima u svetu po izvozu maline, a prostora za povećanje proizvodnje ima i sve veći broj domaćih proizvođača se odlučuje da pređe na gajenje maline u zaštićenom prostoru, gde berba počinje 20-30 dana ranije i donosi mnogo bolju zaradu od maline gajene na otvorenom polju. Pa, ukoliko se razmišljate šta bi ste gajili naredne sezone, evo nekoliko zanimljivim činjenica.
Kada se gaji u zaštićenom prostoru malina na jednom hektaru daje rod između 30 i 40 tona, odnosno od 300 do 400 kilograma na jednom aru, dok ako se gaji na otvorenom njen rod se kreće između 75 i 150 kilograma po aru.
Malina može da se gaji i na organski način vrlo uspešno, a to potvrđuje organska proizvodnja maline u Bačkoj Palanci. Oni uzgajaju švajcarsku sortu „Himbo Top“ i, kako kažu, nisu se pokajali.
Uzgoj maline u plasteniku je odavno zastupljen u razvijenim evropskim zemljama. Kod nas, je o ovoj temi počelo da se priča pre par godina, i upravo toliko je trebalo našim voćarima da shvate prednosti uzgoja maline u zatvorenom prostoru. Oko 14 hiljada hektara je pod zasadom ove voćke, a svake godine naša zemlja proizvede od 80.000 do 100,00 tona crvenog blaga.
Malina gajena u plasteniku ima dobru perspektivu. Početna ulaganja u jedan plastenik nisu mala, ali zato na jednom aru je moguće zaraditi i do 1.000 evra.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
