Večiti „rat“ hladnjačara i proizvođača malina, u kojem je država samo posrednik, svojevrsna „tampon zona“, nastavljen je i ove godine. Selektivni otkup, bahato ponašanje pojedinih otkupljivača, uvredljivo niska otkupna cena – tako bi u najkraćem mogla da se opiše ova otkupna sezona srpskog brenda – ariljske maline. Ekonomsko iscrpljivanje domaćih malinara počelo je još prošle godine, budući da im hladnjačari duguju novac i za rod 2022-ge godine, te većina njih u novu sezonu nije ušla u najboljoj finansijskoj „kondiciji“, a mnogi od njih su i odustali od berbe, kako ne bi proizveli dodatne gubitke.
47-ogodišnji Živorad Novitović iz Arilja, čija porodica se uzgojem malina bavi već više od četiri decenije, kaže da u tom kraju ne pamte ovako tešku i neizvesnu godinu. Nekada su proizvođači mogli da planiraju celokupnu proizvodnju, danas većina njih nije u mogućnosti da isplati ni sezonske berače, jer im otkupljivači duguju novac i za prošlogodišnju malinu.
Golgota srpskih malinara
Jednu od najskupljih proizvodnih godina, u kojoj se beleži skok svih inputa, malinari će pamtiti i po sunovratu otkupne cene. Živorad, koji je inače i inženjer poljoprivrede, kaže da je svaka ponuda otkupljivača, koja je niža od 360 dinara, poraz za srpsko malinarstvo.
Uz takvu otkupnu cenu mnogi proizvođači će biti prinuđeni da proglase bankrot, zbog čega će, kako je istakao naš sagovornik, socijalni radnici i Narodne kuhinje imati pune ruke posla od novembra, po završetku sezone berbe malina.
Za ovakvu situaciju, članovi Udruženja proizvođača maline „Vilamet“, koje postoji od 1997-me godine, a čiji je Živorad bio predsednik do početka jula, u najvećoj meri krive izvoznike. Uvozom manje kvalitetne i jeftine ukrajinske i poljske maline, i mešanjem sa našom, oborili su kvalitet domaćeg proizvoda izazvavši stvaranje viškova, a samim tim i obaranja cena našeg izvoznog aduta.
Pola miliona građana u Srbiji, direktno ili indirektno, živi od proizvodnje malina, od primarnih proizvođača, berača, prerađivača, a svima u tom lancu proizvodnje je cilj da budu zadovoljni, ističe Novitović.
Šta koči donošenje Zakona o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ?
Nemaju domaći malinari, kako dodaje Novitović, razloga za zadovoljostvom ni kada je reč o napretku projekta dobijanja geografskog porekla za ariljsku malinu, koji je započet još 2011-te godine.
Na usvajanje Zakona o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda se čeka već tri godine, te se meštani Arilja neće još skoro podičiti ni evropskim žigom za geografsko poreklo, a to bi umnogome doprinelo promociji njihovog kraja. Ariljska malina se izvozi u Japan, Ameriku, Veliku Britaniju, te bi im taj žig olakšao snažniji prodor na svetsko tržište.
Među gorućim problemima ariljskih malinara, ali i okolnih malinarskih sela, jesu i nepristupačni atarski putevi, zbog kojih su mnogi proizvođači tokom rada završavali u bolnicama zbog teških povreda, ili u crnim hronikama dnevnih novina. Sa neregulisanom putnom i drugom infrastrukturom, država će teško privoleti mlađe generacije da ostanu u svojim selima, a nije isključeno da će se i stariji meštani odvažiti da uhlebljenje potraže u većim gradovima, ili van granica naše zemlje.
Podsećamo, protest malinara je kulminirao blokadama pogona nekih od najvećih otkupljivača i izvoznika malina u Srbiji, na šta je Privredna Komora Srbije hitno reagovala kako bi se omogućio nemetani rad otkupljivačima voća, sa obećanjem da će uputiti molbu Ministarstvu poljoprivrededa se formira posebna radna grupa u kojoj bi bili predstavnici ministarstava finansija, poljoprivrede i trgovine, kao i PKS, sa ciljem da se obezbedi što kvalitetnija proizvodnja i otkup maline u narednom periodu.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Živorad Novitović, proizvođač maline iz Arilja
