Kažu da u Mačvi postoje odlični uslovi za uzgoj maline i kupine, najviše zbog broja sunčanih dana u toku godine, te tamošnji rod stiže pre onog iz centralne Srbije. To je i jedan od razloga zašto je i došlo do ekspanzije uzgoja ovog voća u Bogatiću, međutim, danas je situacija potpuno drugačija.
“Više od 50% malinjaka je iskrčeno. A od onog što je ostalo, 25% je upotrebljivo, jer smo prošle godine imali jak grad. Tako da slika nije sjajna.” – kaže nam dugogodišnji malinar iz Bogatića, Milenko Nešić.
Ono što je osnovni problem jeste niska otkupna cena, a visoki troškovi ulaganja.
“Kao prvo ljudi su poleteli da sade maline, misleći da će ona biti dva eura. Nema tu plana, sve se radi stihijski. Onda su tu hladnjačari koje zakon ni na šta ne obavezuje. Oni se lako dogovore koja će cena biti, a malina je specifična roba, mora se obrati tad, inače propada. Prošle godine je cena bila oko 140 dinara. To je katastrofa, jer je realna cena oko dva eura.” – dodaje Nešić.
Ako su dnevnice oko 3000-3500 dinara, to je onda oko 100 dinara po kilogramu samo berba, pojašnjava naš sagovornik. Činjenica je da su u čitavoj Srbiji raskrčilo hektara i hektara maline, da li se onda proizvođači koji su ostali, nadaju boljoj ceni ove sezone?
“Ne nadam se, jer se sa ljudima, hladnjačarima ovog tipa, nikad ne zna. Oni suspremni da zarad svoje trenutne zarade unište primarnu proizvodnju. Oni nisu privrednici, oni to ni ne mogu da shvate, da je primarna proizvodnja i njima važna.” – ističe naš sagovornik.
ZADRUGA ZEKCIR
Ipak, sa nadom i željom da zaštite svoje proizvode, proizvođači iz Mačve su se udružili u vidu Udruženja proizvođača kupine i maline “Mačva”, a iz toga je 2018. godine iznikla i zadruga “Zekcir”. Cilj je ugovorena proizvodnja, kaže izvršni direktor Zadruge, Ivan Radovanović. Sve rade postepeno, opipavajući tržište i bez ekstremnih izleta, a jedna od priča koja je zaživela jeste i organska malina.
“Mi smo po prvi put prošle godine imali jedan vid ugovorene proizvodnje, a to nam je cilj. To je bila malina proizvedena u kontrolisanim uslovima. Reč je o skraćenom periodu konverzije, te će ta malina već u narednoj godini dobiti sertifikat organske. Bilo je 2,5 hektara, ali sa trendom povećavanja površina. Zainteresovanih ima.” – kaže Ivan Radovanović.
Cena te maline je bila za 45 dinara veća od konvencionalne, dodaje Radovanović, te su površine koje su prošle godine bile pod tom proizvodnjom ostale i ove godine, a ima i novih parcela. Međutim, konvencionlni uzgoj maline je primaran, te je cilj udruženim snagama doći do što boljeg plasmana.
Ono što se od države očekuje jeste donošenje propisa koji će zaštititi poljoprivrednike, tačnije omogućiti zadrugama da rade, da imaju određene privilegije, kako bi poljoprivrednici imali interesa da uđu u zadrugu, ističu naši sagovornici.
