Proletos zasađene leske našeg domaćina, Aleksandra Đipanova iz Bačkog Monoštora, stidljivo ali su rodile već ove godine. Kaže da je uspeo da ubere tri šake plodova ali i da se svesno upustio u ovu skupu i neizvesnu avanturu.
Bio mu je to, kako kaže na početku našeg razgovora, poslovni izazov. Srećna je, kaže, okolnost što su se njegovi roditelji godinama bavili voćarskom proizvodnjom te je i on, uz njih stekao prve radne navike ali se i osmelio u podizanje sopstvenog zasada.
Poslovna ideja postaje realnost
Iako nije prvi u svom selu koji je započeo tu proizvodnju, nije se, kaže, mnogo premišljao poput drugih proizvođača. Odmah je kupio sadnice i zasadio ih na više od jednog hektara zemljišta, na kojem su godinama pre toga sejane isključivo ratarske kulture.
Sadnica po sadnicu – korak po korak. Nakon što je analiza zemljišta pokazala da je ona izuzetno pogodna za uzgoj lešnika, ideja sa papira počela je da se realizuje i na terenu.
Kupio je sisteme za navodnjavanje, bez kojih je današnje voćarenje nezamislivo. Nabavio je svu neophodnu mehanizaciju za međurednu obradu za uništavanje korova. Tretirao je biljke insekticidima protiv insekata koji su ovog proleća zadavali glavobolje i drugim proizvođačima. Nahranio ih je folijarno preko lista, a nije zaboravio ni na oplemenjivanje zemlje stajskim i veštačkim đubrivom.
Siguran plasman
Stopostotna je njegova odluka da, od trenutka kada je potpisao ugovor sa kompanijom „Agriser“ iz Aleksa Šantića, primenjuje sve njihove savete, preporuke i utvrđene standarde.
U iščekivanju prvog ozbiljnijeg roda, ovaj mladi Monoštorac ništa ne prepušta slučaju. Aleksandru je bavljenje voćarstvom još uvek samo sekundarna delatnost, s obzirom na to da je zaposlen kao šumar u „Vojvodinašumama“.
Snimanje priloga bilo mu je ujedno prilika za rutinsku kontrolu leski i, kako nam je rekao, zadovoljan je njihovim stasavanjem i kondicijom. Nada se da će tako biti do prvog ozbiljnijeg roda, od oko dve i po tone.
Neizvesnost oko prinosa ga delimično brine ali ne i plasman njegovih orašastih plodova. Svestan je da bi zbog manjka lešnika na domaćim pijacama, kao pojedinac, uspeo da dobije znatno više novca za svoj proizvod, ali, kako kaže ne kaje se zbog svoje odluke.
Podsticajna sredstva
Kako je pokucao na vrata kompanije „Ferrero“ tako će i na ona u nadležnom Ministarstvu za dobijanje podsticajnih sredstava. Do sada je dobio bespovratna sredstva za sistem za navodnjavanje, a obradovalo bi ga kada bi se to ponovilo i za tražena sredstva za sadni materijal.
Ne plaši se rada Aleksandar i kaže da je sve u dobroj organizaciji vremena. Nasledio je to od svojih roditelja Jele i Marka, koji su godinama radili u inostranstvu i sve što su stekli uložili su u kupovinu zemljišta, koju danas izdaju vrednim bačkim poljoprivrednicima.
Uspešno su priveli kraju berbu grožđa i nadaju se kvalitetnom vinu ali i novim uspesima njihovog svestranog sina, koji nam, na kraju razgovora o njegovim planovima, napominje da će, koliko već naredne godine, zasaditi novih dva hektara ne bi li se svrstao u red ozbiljnijih proizvođača lešnika u zapadnoj Bačkoj.
Opširnije pogledajte u prilogu.
