U šumadijskom selu Veliko Krčmare obišli smo farmu Mike Pavlovića koji se bavi proizvodnjom mleka. Štala je skoro puna, nedostaje nekoliko grla da bi kapacitet bio ispunjen a, kako kaže naš domaćin, ako godina bude dobra – lako će se to dostići.
Kada se sastave hrana i genetika – rezultat je dobar
Trenutno na muži ima 16 grla simentalske rase. Obezbedio im je i ispust, te krave imaju i veoma dobre uslove, a potiču i od dobre genetike. Međutim, prošla godina je bila teška. Hrane nije bilo ni dovoljno, niti je bila kvalitetna pa ni genetski potencijal ovih grla nije u potpunosti izražen, ističe Mika.
Ovogodišnja pšenica nije zadovoljavajućeg kvaliteta za otkup međutim to našeg domaćina ne brine jer će je ostaviti na farmi za stoku. Plan mu je i da ubuduće ostavlja mušku telad za tov, pa će hrane trebati daleko više. Kako kaže, tov junadi nije uvek isplativ ali može da predstavlja finansijski zalog koji može dobro da dođe svakoj porodičnoj farmi.
Divlje svinje zadaju glavobolje
To ga ne brine, ali ga muči nešto drugo. Naime, prošle godine je imao štetu na kukuruzu koji su bukvalno opustošile divlje svinje, a već su viđene i ove godine, što je veoma zabrinjavajuće, žali se naš domaćin.
Štetu od prošle godine nije uspeo da naplati od osiguranja jer, navodno, nije preduzeo mere zaštite kako bi oterao divlje svinje. Kako kaže Mika, ljudi su čak odustali od gajenja kukuruza u tom delu atara jer su uvideli da bitku unapred gube.
Optimizam ipak postoji
Uprkos svakodnevnoj borbi koju imaju stočari Mika se ne žali mnogo. Uspeva da proizvede kvalitetno mleko, a sa cenom od 40-ak dinara sa premijom, uspeva da napravi računicu. Međutim, brine ga to što njegovo selo polako izumire i što ne postoji jasnija poljoprivredna strategija koja bi zadržala mlade na selu.
Optimizam koji ima naš domaćin preneo je i na dva sina koji su za sada rešeni da nastave da se bave poljoprivredom za razliku od mnogih drugih njihovih vršnjaka koji su napustili selo u potrazi za lakšim, boljim i isplativijim poslom.
Opširnije pogledati u prilogu.
